Intervju Ambasadora g-dina Ikonomidisa za ekonomske novine Pregled

„Potrebno je neko vreme da se oporavak i stabilnost na makroekonomskom planu odraze na realnu ekonomiju i uskoro bi trebalo da osetimo pozitivnije rezultate“, izjavio je g-din Ikonomidis, komentarišući prve znake da privreda njegove zemlje dobija na snazi.

Dugogodišnje turbulencije u finansijama i privredi na globalnom nivou i u mnogim državama ozbiljno su opterećenje za društvo, ali kada dođe kriza, to je prilika za inovacije i pogotovo za mlade ljude, kaže za „Privredni pregled“ Konstandinos Ikonomidis, ambasador Grčke u Srbiji. U teškim vremenima identifikuje se i zauvek odbacuje sve što ranije nije valjalo, izjavio je. Ikonomidis je iskoristio priliku da izrazi svoje najdublje saosećanje sa srpskim narodom zbog katastrofalnih poplava koje su pogodile zemlju i saučešće porodicama koje su izgubile drage osobe. „Takođe, želeo bih da vas uverim da Grčka, kao i ambasada Grčke, snažno podržavaju Vladu Srbije i srpski narod u ovim teškim trenucima“, dodao je ambasador.

Pregovori o članstvu Srbije su počeli za vreme predsedavanja Grčke. Kako ocenjujete početak procesa, kakvu dinamiku očekujete i koliko bi sve moglo da traje?

Grčka snažno podržava proširenje EU na Zapadnom Balkanu. Formalni početak pregovora 21. januara bio je korak od istorijskog značaja koji će se pozitivno odraziti ne samo na Srbiju nego i na Zapadni Balkan kao celinu i doprineti političkoj i ekonomskoj stabilnosti regiona. Što se tiče pregovora o članstvu Srbije, kao što već znate, utvrđena je procedura za kandidaturu i svaka zemlja mora da ispuni obaveze, uz ispunjavanje relevantnih preduslova. Verujem da Srbija ima političku volju i administrativni kapacitet da u razumnom roku ispuni kriterijume za članstvo. Na tom putu, Grčka će snažno podržavati sve napore nove Vlade Srbije i naroda ove zemlje.

Balkansko poluostrvo je skoro dva milenijuma gotovo stalno podeljeno između carstava i prošarano geopolitičkim rovovima. Postoji li način da se ožive vizija Rige od Fere i druge napredne ideje prosvetitelja i revolucionara koji su se borili za emancipaciju i prijateljstvo naroda koji žive u ovom području?

Mislim da bi Riga od Fere, da je živ, snažno podržavao proces priključenja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Njemu bi bilo drago da vidi kraj tog puta, da sve zemlje regiona postanu članice snažne i kulturno raznovrsne Evropske unije, čime bi se uklonili antagonizmi iz prošlosti i promovisala bi se stabilnost i prosperitet celog područja i cele Evrope.

Među običnim ljudima u Srbiji vlada uverenje da nam je Grčka uvek pružala podršku i bila prijatelj i u dobrim i u zlim vremenima. Političari i teoretičari pak kažu da države deluju isključivo u svom interesu. Kako da izađemo na srednji put i zadovoljimo obe strane?

Mislim da po pitanju odnosa između Grčke i Srbije ne moramo da govorimo o srednjem putu. Naši odnosi se zasnivaju na čvrstim temeljima, koji su izgrađeni u kontekstu zajedničkih istorijskih, verskih, kulturnih i društvenih veza starih mnogo decenija. Naravno da uvek ima prostora za poboljšanje i naravno da države ozbiljno uzimaju u obzir svoje interese, ali u našem slučaju se zajedničke veze i iskustva podudaraju s interesima i Grčke i Srbije i čine snažno, zdravo i dugotrajno prijateljstvo.

Grčka se približava kraju predsedavanja Savetu Evropske unije. Koji su rezultati postignuti?

Grčka Republika je dužnost predsedavajuće Savetu Evropske unije preuzela u januaru. Zbog održavanja izbora za Evropski parlament, osnovni rad na zakonodavstvu je morao da se završi pre nego u slučaju ranijih predsedavanja.

Bavili smo se velikim brojem važnih pitanja, uključujući zaokruživanje Jedinstvenog mehanizma za rešavanje (SRM) nelikvidnosti banaka, velikog koraka ka uspostavljanju bankarske unije. Što se tiče privrednog rasta i zapošljavanja, u poslednjoj smo fazi izrade zakonskih rešenja za višegodišnji finansijski okvir (MFF) koji će zajedno sa svojim zakonskim paketom o vlastitim resursima, koji je usvojen jednoglasno, osigurati blagovremeno i
stabilno finansiranje sprovođenja politike EU. Što se tiče podsticaja za otvaranje radnih mesta, posebno ističemo dogovor o direktivi o slanju radnika u inostranstvo.

U oblasti migracija, upravljanja granicama i mobilnosti građana unije, u kontekstu jačanja bezbednosti u Evropi, interno i eksterno, među našim rezultatima je revizija spiska "trećih zemalja" čiji državljani moraju imati vizu priprelasku eksternih granica i onih čiji su državljani izuzeti od tog pravila. Rezultat tog dogovora je liberalizacija viznog režima za Moldaviju. Osim Evropske strategije bezbednosti na moru, usvojena je Direktiva o prostornom planiranju na moru i ona će značajno uticati na turizam, kao i na životnu sredinu. Takođe smo postigli rezultate na širem polju transporta, životne sredine i kvaliteta života: ograničenje nivoa buke na aerodromima, smanjenje emisije ugljen−dioksida iz novih lakih komercijalnih vozila, sistem trgovanja dozvolama za emisiju gasova s efektom staklene bašte u avijaciji, regulativu za isporuku otpada i za opremu za luke, brodove i brodo−gradnju. U kulturnoj politici, usvojena je direktiva o vraćanju predmeta značnih za kulturu, nezakonito iznesenih sa teritorije zemlje članice. Konačno, među institucionalnim pitanjima, postignut je zajednički dogovor o regulaciji statuta i finansiranja evropskih političkih partija i političkih fondacija.

Grčka, kao i druge članice EU, prolazi kroz tešku ekonomsku krizu, što se odražava na političku scenu i celo društvo. Ima li svetla na kraju tunela? Kako se ova situacija odražava na ekonomske odnose sa Srbijom?

Naravno da je svetlo na kraju tunela i to samo zahvaljujući divovskim naporima svih stanovnika Grčke. Već smo uočili opipljive rezultate, u zvaničnim Eurostatovim izveštajima o primarnom budžetskom suficitu. On će biti iskorišćen za poboljšanje uslova života onih koje je kriza snažno pogodila. Ipak, posle fiskalne konsolidacije i makroekonomske stabilnosti, fokus sada treba da se pomeri na realnu ekonomiju, tako da se ponovno sticanje poverenja na međunarodnim tržištima potpuno iskoristi kao podsticaj za razvoj. Štaviše, poznato vam je da je potrebno neko vreme da se oporavak i stabilnost na makroekonomskom planu odraze na realnu ekonomiju i uskoro bi trebalo da osetimo pozitivnije rezultate.

Što se tiče ekonomskih odnosa sa Srbijom, mogu reći da, koliko mi je poznato, nije bilo ozbiljnijih posledica, osim sitnog usporavanja priliva investicija iz Grčke. Ipak, ima prostora za poboljšanje bilateralne razmene i na to obe strane treba da se usredsrede.

Premija na rizik pri investiranju u suvereni dug Grčke naglo je opao, što odražava poverenje kreditora. Pored primarnog suficita, u prvom kvartalu Atinska berza akcija je imala odlične performanse, ali je kasnije došlo do korekcije. Spoljnotrgovinski bilans beleži pogoršanje. Ima li mesta za optimizam?

Jedna od lekcija iz krize je da ne treba da se bavimo ekonomskim prognozama u ovako turbulentnom okruženju. Zaista ne mogu da ocenim da li su ovi trendovi na kratak ili dug rok. Mogu samo da kažem da pokazuju osetan pomak u tome kako međunarodna tržišta gledaju na Grčku i moraćemo da ih iskoristimo u potpunosti, za najbolje moguće rezultate. Moramo da koračamo polako ali sigurno, da bismo iznova opravdavali taj pomak, tako da uverimo još više igrača na međunarodnom planu da smo na putu potpunog oporavka i snažnog privrednog razvoja.

Grčka i Srbija su, između ostalog, pretrpele sličan krah tržišta nekretnina, uzrokovan pucanjem špekulativnog balona. Prodaja i izgradnja su na najnižem nivou, dok rast poreza dodatno otežava situaciju, pa je vlasnicima teško da zadrže, čak i da prodaju nepokretnost. Kako se kompanije i stanovništvo vaše zemlje bore s tim problemom i da li smo konačno u toj industriji udarili u dno krize i odskočili?

Da, zaista smo imali krah tog tržišta u Grčkoj. Moramo imati na umu da su nekretnine i građevinarstvo godinama imali velik udeo u grčkom bruto društvenom proizvodu. Grci se u vlastitom domu osećaju sigurno, bilo da su ga kupili ili izgradili, tako da je na nas ova implozija ostavila ogromne negativne psihološke posledice. Ipak, mislim da će se situacija popraviti čim se stabilizuje pristup kreditima, nakon što smo već povratili poverenje međunarodnih tržišta. Smatram da je osnovni razlog rušenja tržišta nekretnina bila pojava nelikvidnosti na tržištu, što je dovelo do velike ranjivosti, kako pojedinaca tako i kompanija. Ta izloženost je izazvala još veću nesigurnost i, na kraju, tržište je prešlo u stagnaciju. Stoga, verujem da će se ono, čim banke ojačaju i počnu da ulivaju sredstva, vratiti u normalne tokove i izvesti sve činioce iz blokade.

Grčka je turistička supersila. Kakva su očekivanja za nastupajuću sezonu, ima li nekih interesantnih projekata za privlačenje novih posetilaca i kakvi su utisci sa našeg tržišta posle Beogradskog sajma turizma?

Kažu da je turizam grčka teška industrija. Moja zemlja je blagoslovena lepim pejzažom i potpuno je prirodno da ljudi iz inostranstva žele da je posete. Kao što verovatno znate, prošlog leta je zabeležen rekordan broj turističkih poseta Grčkoj i one su pružile snažnu podršku lokalnoj i nacionalnoj privredi. Predviđanja za ovu godinu su još bolja i radujemo se izuzetno uspešnoj turističkoj sezoni. Destinacije u Grčkoj privlače velik broj srpskih turista i zbog toga smo vrlo zadovoljni. Po zvaničnim podacima, lane je u mojoj zemlji bilo preko 800.000 posetilaca iz Srbije i uživalo u grčkom gostoprimstvu. Za ovu godinu prognoziran je rast od pet do deset odsto. Ova snažna saradnja u turizmu je navela grčku Nacionalnu turističku organizaciju da otvori predstavništvo u Beogradu i ono
uskoro treba da počne s radom.

Glavne grčke banke su nedavno dokapitalizovane, nakon što su rezultati testova na naprezanje pokazali da im je potrebno preko šest milijardi evra. To nisu bile povoljne vesti, ali problem nije bio prevelik, u poređenju sa nevoljama iz prethodnih godina. Uključujući Kipar, koji je zaista prošao kroz ozbiljno iskušenje, kakav efekat situacija u bankarskom sektoru ima na susedne zemlje?

Naše banke stalno prolaze revizorsku kontrolu i rezultati su pozitivni. Stoga, slažem se da ovaj problem nije toliko ozbiljan u poređenju sa onima iz prethodnih godina.

Što se tiče efekata situacije na zemlje u okruženju, želim da skrenem pažnju na jedan od najvećih rezultata postignutih tokom grčkog predsedavanja Savetu EU, na nedavnu podršku Evropskog parlamenta predlogu Evropske komisije za Jedinstveni mehanizam za rešavanje, važan korak ka usklađivanju supervizije nad bankama i rešavanju njihove nelikvidnosti na centralnom nivou, uz učestvovanje svih bitnih igrača s nacionalnog nivoa. Uz odgovarajući dogovor o finansiranju sanacije posrnulih banaka i prihvatljiv postupak donošenja odluka, ovo je drugi stub bankarske unije, koji će omogućiti da se krize u bankarstvu bolje kontrolišu. U slučaju da problem obuhvati više zemalja, mehanizam će biti mnogo efikasniji nego mreža nacionalnih uprava za probleme u bankama i doprineće izbegavanju rizika od širenja kontaminacije. Sistem SRM možda nije konstruisan savršeno, ali omogućiće blagovremeno i efektno rešavanje problema unutar Evrozone i tako ispuniti svoj prvenstveni cilj.

Uz reforme finansijskog sektora u svih 28 država članica, zaokružena bankarska unija će zaustaviti eru trošenja ogromnog novca za izvlačenje finansijskih entiteta iz blokade. Taj sistem će dalje doprineti vraćanju finansijske stabilnosti, pa tako i stvaranju odgovarajućih uslova da finansijski sektor ponovo povede realnu ekonomiju, što je neophodno za konsolidaciju ekonomskog oporavka i otvaranje preko potrebnih radnih mesta.

Stoga, verujem da se, s obzirom na poslednje događaje, sve više smanjuje rizik da se problemi grčkog bankarskog sistema preliju na susedne zemlje. Očigledno, imajući u vidu krhkost globalne privrede, ne može se potpuno eliminisati mogućnost “nesrećnog slučaja”. Ipak, kako mi se čini, sve ukazuje na to da će naše banke imati sigurniju i stabilniju budućnost.

Neki od rezultata postignutih tokom predsedavanja EU

Postignut je sporazum o finansiranju Evropskog fonda za more i ribarstvo, čime je obezbeđeno stalno finansiranje sprovođenja nove Zajedničke politike ribarstva (CFP). U okviru sprovođenja Zakona o jedinstvenom tržištu 1 i 2, usvojena je Direktiva o elektronskom fakturisanju u javnim nabavkama, koja će smanjiti prepreke za ulazak na tržište, posebno za mala i srednja preduzeća (MSP). Za dugoročno finansiranje privrede (infrastrukture i MSP), usvojen je paket regulative za ulaganje u inovacije. U telekomunikacijama, usvojena je direktiva o merama za smanjenje troškova uvođenja mreža elektronskih komunikacija velike brzine. Regulisano je nadgledanje spoljnih morskih granica. U pravosuđu je ostvaren znatan napredak u zakonskim rešenjima za zaštitu interesa EU u krivičnom pravu.

Grčka podrška ugroženima u Srbiji

Kao odgovor na apel srpske vlade i srpskog naroda za hitnu humanitarnu pomoć, grčka vlada je od prvog momenta stavila na raspolaganje Vladi Srbije spasilačku ekipu od 25 članova kao i specijalnu opremu − plastične čamce. Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da je izdvojeno 200.000 evra. Sa svoje strane, ambasada Grčke u Beogradu uputila je apel grčkoj zajednici za prikupljanje humanitarne pomoći a kao mesto prikupljanja odredila učionicu za učenje grčkog jezika u Francuskoj 26. Službenici ambasade sakupili su 1.500 evra za kupovinu najneophodnijih proizvoda. U dogovoru sa Skupštinom grada, namirnice, sredstva za higijenu i voda iz Super Vera uručeni su ugroženom stanovništvu u Obrenovcu u četvrtak, 22. maja. Grčki privrednici koji deluju u Srbiji stali su od prvog dana uz ugrožene. Ambasada, u saradnji sa Helenskim poslovnim udruženjem, predstaviće uskoro sve aktivnosti iz prethodnih dana. Istovremeno, primetne su spontane aktivnosti crkve, nevladinih organizacija, medija, sportskih klubova i pojedinaca u prikupljanju finansijske i humanitarne pomoći.