- Pocetna
- Ambasada u Podgorici
- Grčka i Crna Gora
Novosti
Servisi
- Kontakt
ПРОСЛАВА СВЈЕТСКОГ ДАНА ГРЧКОГ ЈЕЗИКА (9.ФЕБРУАР)
Амбасадор Панагиотис Партсос за „Дан” о аспектима и специфичностима културе Грка
Грчки живи кроз речнике других језика
• Светски дан грчког језика обележава се 9. фебруара. Одликује се невероватном издржљивошћу, акумулацијом неупоредивог лексичког богатства, способног да прикаже и протумачи најгушћа и најсложенија значења.
Захваљујући гостољубивости многих црногорских листова, у својим претходним чланцима осврнуо сам се на грчку културу и њен значајан допринос на глобалном нивоу, у његовању, развоју, промоцији и формирању људског знања.
Грчки језик представља саставни елемент грчке културе, покретачко средство њеног изражавања. Његова улога у развоју и обогаћивању других језика је општепризната чињеница. Као што је помоћник министра иностраних послова господин Коцирас напоменуо у својој поруци поводом овогодишње прославе Свјетског дана грчког језика, који се сваке године обиљежава 9. фебруара, грчки језик вјековима прати човјечанство. Издваја се невјероватном издржљивошћу, акумулираним неупоредивим лексичким богатством, којим је могуђе пренијети и тумачити најгушћа и најсложенија значења.
Грчки језик не живи само кроз Грке и не-Грке који њиме говоре. Живи кроз рјечнике многих других језика, учествујући у ванвременском цивилизацијском прожимању.
Када је ријеч о његовом доприносу развоју писма словенских језика, он се, како кажу, приписује двојици солунске браће Ћирилу и Методију у 9. вијеку, за вријеме Источног римског царства, познатог као Византија. Први од њих, Кирил, био је секретар Васељенске патријаршије и професор философије на Вишој цариградској школи. Познавалац словенског, изумио је систем писања који је резултирао познатим ћириличним писмом, које носи и његово име. Његов брат Методије био је мање учен од Ћирила, али практичнији у административним стварима. Превео је Библију на словенски језик. Заједно су два брата, обојица духовници, били пионири христијанизације Словена у Моравској. Њихов задатак није био нимало лак, јер су наилазили на много реакција, као и ученици које су оставили за собом. Између осталог, оптужени су за јерес. Кирило, који се прије замонашења звао Константин, упокојио се 869. године нове ере и сахрањен је у Риму, а Методије 885. године, и сахрањен је у Моравској. 11. мај по Грегоријанском календару је дан сјећања на њих. Канонизовани су и зову се равноапостоли.
Постепеним успостављањем писма у словенским језицима, у њих су пренешене и њима прилагођене многе ријечи грчког језика. Наводим, као примјер, неке од њих, које су забиљежили полазници Школе за грчки језик који дјелује у Црној Гори.
Из области наука:
биологија, математика, физика, механика, философија, психологија, географија, атом, филолог, етнографија, сеизмограф, геометрија, архитекта, академија, анатомија, археологија, историја, теологија, аеродинамика, акустика, логика, астрологија, астрономија, биографија, хемија, ортопед, гинеколог, педијатар, геологија, агрономија, кардиологија, дерматологија, гастрологија ...
Из црквене употребе:
икона, анђео, архимандрит, манастир, ирмос, литија, метаније, петрахиљ, патријарх, ђаво, епископ, апостоли, догма, литургија, митрополит, јеванђеље, Библија ...
Из свакодневног говора:
енергија, школа, дијалект, период, драма, елегија, комедија, музика, симетрија, ливада, пољана, нектар, идол, гимнастика, анализа, фантазија, океан, аеродром, естетика, јефтин, мирис, хиљада, хартија, арома, авлија, аналогија, организација, азил, симбол, пентаграм, харизма, пасуљ, кутија, театар, пластика, антипатичан, дијаметар, комад, идеја, метал, фраза, центар, цилиндар, гастрономија, биопсија, генерација, стоматолог, пирун, поема, стомак, гипс, глицерин, пиротехника ...
Пролазећи кроз језичку еволуцију, грчки језик се подмлађује и подмлађује, обогаћује се и обогаћује и тумачи савремене појмовне обрасце технолошког развоја и информатичке револуције, попут новије употребе ријечи „МЕТА“, успостављене од стране једне информатичке компаније. Његова способност да пренесе значења показује се неисцрпном, дајући грчком језику подстицај да настави да служи као компас у савременој реалности, која се мијења све већим ритмом и брзином. То је реалност коју дефинишу сталне кризе, мале и велике, које нас тјерају да трагамо за узајамним поштовањем, правдом и складним суживотом, позивајући се на три грчке ријечи које изражавају ове потребе: Дијалог, Демократија и Дипломатија.
(Аутор чланка је
Панагиотис Партсос,
Амбасадор Грчке у Црној Гори)
Дан новине, 16.02.2024
„КУЛТУРА“.