Kultura

Narodni običaji u Grčkoj

Grčki Božić

Božić, praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista je jedan od najradosnijih dana Grčke pravoslavne crkve. Tradicionalno, Božični raspust u Grčkoj traje 12 dana, do 6. januara, kada se slavi Bogojavljenje. Postoji mnoštvo običaja koji se poštuju za vreme Božića, od kojih su se neki tek nedavno pojavili, tako što su „uveženi“ iz drugih delova sveta (kao što je ćurka na Božićnoj trpezi ili kićenje jelke). U prošlosti, Grci su ukrašavali brodiće u čast Svetog Nikole, tako da i do  danas ima dosta onih koji radije  kite brodiće umesto jelki, i na taj način oživljavaju ovaj stari Božićni običaj. 

• Kolede
Pevanje koleda spada u običaje koji su se netaknuti očuvali sve do današnjih dana. Za vreme Božića i Nove Godine, deca u grupama idu od kuće do kuće i pevaju kolede često uz muzičku pratnju triangla, muzičkog instrumenta, ali i gitare, harmonike, lire ili sintisajzera.  Ranije, deca su za ovo darivana slatkišima, međutim danas je nagrada isključivo novčana.

• Božićni vilenjaci
Božićni vilenjaci Grčke nazivaju se kalikantzari. Reč je o prijateljski nastrojenim ali  nemirnim mitskim bićima. Kalikantzari žive u utrobi zemlje i pojavljuju se jedino u periodu od dvanaest dana, koji počinje sa Božićem a završava se Bogojavljenjem. Kada izađu na površinu zemlje, vole da se kriju po kućama, da uskaču kroz dimnjake i plaše ljude. Širom Grčke postoje različiti običaji i različita predanja o zastrašivanju kalikantzara.. Na dan Bogojavljenja, kada se osveštava voda, oni odlaze i vraćaju se nazad u utrobu zemlje.

• Božićne poslastice
Tradicionalne poslastice koje se služe u ovo vreme simbolizuju sreću u predstojećoj godini i krase stolove prekrivene belim stolnjacima. Melomakarona (slične urmašica-ma, kolač od testa, ulja, i sirupa od meda) i (gurabije, poslastica od griza, putera i badema) neke su od najuobičajenijih poslastica koje simbolizuju početak Božićnih praznika. Još jedan tradicionalni običaj koji datira još iz vremena Vizantije je pravljenje česnice (kolač Svetog Vasilija ili novogodišnji kolač). Osoba koja u svom parčetu česnice pronađe skriveni novčić smatra se da će imati mnogo sreće tokom cele godine.

Božić u grčkoj poeziji i prozi i proslavljanje Božićnih praznika


Grčki Vaskrs

Praznik nad praznicima.

Pravoslavni Vaskrs je jedan od najznačajnijih praznika grčkog kalendara zbog svog bogatog folklornog karaktera, ali i zbog svoje jedinstvenosti. Od Krita do Makedonije vaskršnji praznici simbolizuju ponovno rađanje duha i prirode, dok vaskršnja slavlja predstavljaju jedan živi aspekt narodne tradicije, bogate po svom višestrukom značenju i simbolici.
Vaskrs je pokretni praznik i slavi se prve nedelje nakon punog meseca prolećne ravnodnevice. Širom Grčke se u toku Velike Nedelje koja predhodi Vaskrsu poštuju mnogi običaji i tradicije. Pripreme za proslavu Hristovog Vaskrsenja počinju na Veliki četvrtak. Na ovaj dan domaćice tradicionalno pripremaju cureki (penasti sladak, hleb s mlekom, maslacem i jajima) đevreke i jaja obojena u crveno. Ova jaja simbolizuju sam čin ponovnog rađanja dok crvena boja označava Hristovu krv. U prošlosti su ljudi, u mnogim domaćinstvima, imali običaj da prvo crveno jaje postave na kućni ikonostas i na taj način oteraju zle duhove.

Veliki Petak je ipak najsvetiji dan Velike Nedelje, dan vrhunca Hristovog stradanja zajedno sa skidanjem Isusovog tela sa krsta i njegovim sahranjivanjem. Budući da je dan žalosti, žene izbegavaju obavljanje kućnih poslova. Žene i deca odlaze u crkvu da ukrase plaštanicu cvećem, koja se iste večeri iznosi na litiji. U subotu ujutru počinju pripreme za prazničnu večeru i priprema se tradicionalna čorba, magirica.

Malo pre ponoći, vernici odlaze u crkvu držeći bele sveće, koje se pale Svetim plamenom uz pomoć sveštenika. Dok sveštenik poji Hristos Voskrese, vernici međusobno razmenjuju lepe želje i ljube se  takozvanim poljupcima ljubavi. Nešto kasnije, pomoću čađi  sveća upaljenih Svetim plamenom, crtaju tri puta simbol krsta iznad glavnog ulaza u svoje kuće i ponovo izgovaraju Hristos Voskerse! U nedelju ujutru, uglavnom u unutrašnjosti, peku jagnje na ražnju i svi prisutni se goste i igraju, obično do kasno uveče.

Vaskršnja trpeza

Vaskrs je zasigurno najsvetiji grčki praznik ali i najradosniji, jer je ujedno i proslava proleća, proslava ponovnog rođenja kako metaforički tako i doslovno. Grčko stanovništvo tada masovno napušta gradove, kako bi proveli Vaskršnje praznike u unutrašnjosti, a gozbe su na prvom mestu tokom svih priredbi.

Vaskršnja trpeza se zasniva na tradiciji, ali je prilagođena dobi godine.  Sastojci, začini i jela možda razlikuju se od mesta do mesta, ali postoji jedno pravilo koje se uvek poštuje: ništa nije za bacanje. Najčešća jela na Vaskršnjoj trpezi su jagnje pečeno na ražnju, jaja ofarbana u crveno, cureki, magirica i kokoreci.

Putovanja

Putovanja u Grčkoj za vreme pravoslavnog Vaskrsa omogućavaju posetiocima da uživaju u čarima unutrašnjosti Grčke, da se upoznaju sa grčkim običajima i da dožive prazničnu atmosferu na grčki način.

•    Vreme Vaskrsa je jedinstvena prilika za posetu Krfu zato zato što se u gradu organizuju najistaknutije muzičke svečanosti  u zemlji uz učešće svih muzičkih orkestara ostrva. Jedan od najimpresivnijih običaja je bacanje kroz prozore keramičkih ćupova napunjenih vodom, čuvenih botidona, na kaldrmisane ulice, u jutro Velike Subote.
•    Na Egejskom ostrvu, Hios, stanovnici sela Vrontados oživljavaju tradiciju čuvenog „rata sa raketama“. Nakon Borbe za nezavisnost, Vrontados je prštao u vatrometu koji je obasjao ponoćno nebo.
•    Na kikladskom ostrvu, Tinosu, na Veliki Petak, članovi parohije pravoslavne i katoličke crkve iznose  plaštanice u pravcu luke gde se plaštanice obe parohije  uz pojenje sreću, a kasnije svaka parohija ide svojim putem kroz gradske uličice.

Greek News Agenda: Ελληνικό Ορθόδοξο Πάσχα & Περιήγηση στην Ελλάδα & Βόρεια Ελλάδα

Poklade: Grčki karneval

Period karnevala u Grčkoj, poznat kao Apokries (Poklade), karakterističan je po običaju maskiranja i provoda uz gozbu, piće i ples. Tradicionalno, period Poklada počinje deset nedelja pre grčkog pravoslavnog Vaskrsa i dostiže vrhunac na vikend pre Čistog ponedeljka, prvog dana Velikog posta. Reč „αποκριά“ (poklada) doslovno znači uzdržavanje od jedenja mesa.

Karneval zvanično počinje u subotu veče, početkom Trioda posvećenog skrušenosti i pokajanju,  kako se kaže, knjige pravoslavne crkve koja sadrži himne sa tri ode koje se poje od Nedelje mitara i fariseja do Velike subote.

Naredne nedelje je period kada prestaje post i traje do Mesopusne nedelje ili mesnih poklada, poslednje nedelje pre Vaskrsa, kada Crkva dozvoljava jedenje mesa. U četvrtak te sedmice, koja je poznata kao Mirisni četvrtak (Tsiknopempti) zbog mirisa mesa koje se peče, porodice i prijatelji se okupljaju u tavernama i u svojim domovima kako bi jeli velike količine pečenog mesa na žaru, i slavili, deset dana pre početka Velikog Posta.

Poslednja nedelja Poklada poznata je kao Sirna nedelja ili Bele poklade kada je dozvoljeno jedenje samo mlečnih proizvoda. Sirna nedelja je i poslednji dan uoči Velikog Posta, a sledeći dan je Čisti ponedeljak koji označava sam početak Velikog Posta. Za vikend koji predhodi Čistom ponedeljku, karneval je u punom sjaju širom Grčke, kada se odigravaju parade, zabave, maskarade, i kada oživljavaju mnogi tradicionalni običaji u različitim delovima zemlje, pokazujući kako je karneval u Grčkoj usko povezan sa kulturnim nasleđem svake oblasti.

Čisti ponedeljak je neradni dan u Grčkoj i označava kraj Poklada a početak Velikog Posta do Vaskrsa. Ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju, narod Čisti Ponedeljak provodi u prirodi, organizujući izlete dok deca puštaju zmajeve od papira. Kako na ovaj dan počinje period posta, nije dozvoljeno uzimanje mrsne hrane. U to ime, trpeza na ovaj dan ima u ponudi mnoštvo jela i priloga, među kojima je i lagana, poseban beskvasni hleb, koji se jede samo na ovaj dan, osušena riblja ikra u obliku namaza, sarmice od listova vinove loze s pirinčem, hobotnica na žaru, prebranac od velikih zrna pasulja, salate od morskih plodova, i alva, posebna kaša napravljena od griza.


• Patra: kralj grčkog karnevala

Lučki grad Patra domaćin je najvećeg karnevala u Grčkoj, i spada među najveće karnevale u Evropi. Zvanični početak „kralja grčkog karnevala“ proglašava gradski vesnik još u januaru, a priredbe u okviru  karnevala su na vrhuncu u vreme poslednjeg vikenda karnevala. Tokom karnevala se odigravaju različite manifestacije: plesna takmičenja, parade, ulično pozorište, i mnoge druge. Karneval dostiže vrhunac poslednjeg vikenda Trioda. U subotu veče se održava pešačka parada (kada učesnici preplave ulice držeći baklje), dok se fantazmagorična parada bojnih kola sa satiričnim prizorima održava u nedelju, sa kraljem i kraljicom karnevala u njihovom punom sjaju. Međutim, karneval u Patri u suštini čine hiljade ljudi raznih uzrasta, koji spontano učestvuju u svakom kutku grada, u domovima, barovima, na ulicama, čineći da grad izgleda kao jedna velika žurka.

• Ksanti: folklorni karneval

Grad u Trakiji, Ksanti, domaćin je jednog od najpoznatijih karnevala u zemlji. Karneval u Ksantiju počeo je 1966. godine kao gradska manifestacija ali je prisvojio mnoge tradicionalne elemente inspirisane višekulturnim karakterom grada, što ga čini najnarodskijim urbanim karnevalom. Parada folklora predstavlja najznačajniju manifestaciju, održava se u subotu pre Čistog ponedeljka, a okuplja članove kulturnih društava iz cele Grčke a njihovi članovi pevaju i igraju idući živopisnim delovima Starog grada. Parada se završava na glavnom trgu gde počinje slavlje koje traje celu noć uz izvođenje tradicionalne muzike Balkana. Na veče Sirne nedelje manifestacija kulminira običajem Džarovim paljenjem, čovekolike marionete koja se postavlja na vrh suvog grmlja.

• „Starac“ sa Skirosa

Karneval na Egejskom ostrvu Skirosu, oživljava sa zvukovima ovčijih zvončića. Prema običaju ovog mesta, muškarci sa ostrva koji učestvuju u karnevalu, nose oko struka ovčije zvončiće i oponašaju „starca“, jednog starog pastira, koji nosi crni ogrtač sa kapuljačom i masku od kozje kože. „Starci“ trče kroz sokake jedan po jedan ili u grupama, pevajući i igrajući, i prave što veću moguću pometnju, dok lokalno stanovništvo, a i posetioci igraju sa njima i piju u njihovo zdravlje.

• „Rat brašna“ u Galaksidiju

Galaksidi, u prefekturi Fokide, ubraja se u vrhunska turistička odredišta, a posebno za vreme karnevala. Mali, živopisni gradić ostavlja utisak na posetioce svojim šarmom koji odiše mirom i bogatom pomorskom tradicijom koja se uglavnom ogleda u palatama kapetana, čuvenim kapetanskim kućama. Za vreme trajanja karnevala,u gradu oživljava jedinstveni običaj posipanja brašnom koji datira još od perioda procvata jedrilične mornarice grada, kada su manifestacije Poklada bile ujedno i pozdravne ceremonije pred isplovljavanje jedrilica. Na Čisti ponedeljak, Galaksidi se pretvara u bojno polje u pravom smislu te reči, kada stotine ljudi katapultiraju jedni na druge ogromne količine brašna i igraju oko vatre, a oni najhrabriji preskaču žar!

Η περίοδος του καρναβαλιού στην Ελλάδα & Παραδοσιακές εκδηλώσεις& Η Καθαρά Δευτέρα

Da li ste znali da...?
•    U Grčkoj imendan, dakle dan kada se slavi svetac čije ime nosimo, često je i važniji praznik i od samog rođendana.
•    Postoji preko 4000 tradicionalnih vrsta plesova koji potiču iz raznih delova Grčke. Takođe postoje i „svegrčki“ plesovi koji se igraju širom Grčke.
•    Grci se ne pozdravljaju mašući otvorenim dlanom jer se to smatra uvredom.