Društvo

Sport
Grčka je imala istaknute predstavnike u mnogobrojnim sportskim disciplinama poslednjih decenija. Grčki sportski asovi osvojili su mnoštvo medalja kako u individualnim tako i u timskim sportovima kao što su košarka, rvanje, vaterpolo, atletika, i dizanje tegova. Mnogi od njih su svetski priznati zahvaljujući svojim učešćima na svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Olimpijske igre su se 2004. godine ponovo održale u svojoj otadžbini i donele veliki profit koji je koristio zemlji ali i samoj organizaciji Olimpijskih igara.

Olimpijske igre u davna vremena

Olimpijske igre i Maraton su svetski priznati kao temelji širenja mira, sportskog ponašanja, i tri olimpijske vrednosti: primernost, poštovanje i prijateljstvo.
Pročitajte više o istoriji olimpijskih igara
Olimpija na zapadu Peloponeza bila je kolevka starih Olimpijskih igara., koje je prema predanju, započeo Herkul, u čast bogova sa Olimpa i njihovih legendarnih takmičenja. Sudeći prema pronalascima, prve Olimpijske igre bile su u Olimpiji u 9om veku p.n.e. Ime su dobile po najvišoj planini Grčke, Olimpu, i održavale su se na svake četiri godine od 776. p.n.e. Olimpijske igre su 676. n.e. su se proširile po celoj teritoriji Grčke i 576 π.Χ. dostigle su svoj vrhunac.
Posebni glasnici bi bili slati u svim pravcima da razglase početak svetog primirja, i to je period kada su sve borbe i neprijateljstva među grčkim gradovima-državama prestajali.
Velike gradove predstavljali su zvanični izaslanici u Olimpiji. Sportska nadmetanja u kojima su stavljene na probu snaga i izdržljivost sportista, trajala su pet dana i obuhvatala su veliki broj disciplina. Osim toga postojala su i nadmetanja bojnih kola, kao što je čuveni ˝tertipo˝, jedan mali drveni dvotočkaš kojeg su vukla četiri konja.
Trke u dvokolicama i na konjima su se održavale na hipodromu, dok su se nadmetanja u atletici održavala na stadionu. Pankration je bio spoj rvanja i boksa, a petatlon je obuhvatao  pet nadmetanja: u skokovima, trčanju, bacanju koplja, bacanju diska i rvanje.
Svi Grci su odavali počast pobednicima u igrama. Podizani su spomenici u njihovu čast, a pesnici i pevači su opevavali njihovu slavu. Pobednicima nije dodeljivana nikakva naknada ili nagrada. Amblem koji je bio od maksimalne vrednosti bio je venac od maslinove grančice kojim je pobednik bio ovenčan. Po predanju su se u određenim gradovima rušili delovi zidina grada, i na taj ulaz bi ulazili pobednici, jer gradu koji je imao olimpijskg pobednika nisu potrebni zidovi.
Olimpijske igre i druge popularne manifestacije imale su daleko veći značaj od samog čina odavanja počasti pobednicima. Osim toga što su inspirisale mnoge generacije da se bave ovim sportovima, ove manifestacije su doprinele i razvoju ideje o jedinstvu među grčkim gradovima-državama, a za vreme održavanja nadmetanja stupalo je na snagu olimpijsko primirje.
Hiljadama godina unazad su se igre održavale na svake četiri godine. One su se nastavile i u dugom vremenskom razdoblju i nakon pada svetilišta u Olimpiji i Rimskog osvajanja Grčke. Pojava Hrišćanstva je prouzrokovala temeljite društvene i religijske reforme a stari spomenici su poslužili za podizanje zamkova. Igre su se nastavile do 393 n.e., kada je vizantijski car Teodosije Prvi zabranio naredbom njihovo održavanje, dok je 426. n.e. Teodosije Drugi naredio rušenje svih hramova. Goti su zadali završni udarac, uništavajući sve što je preostalo do svetilišta.
Tokom vekova koji su usledili, reka Kladeos prekrila je sveto tlo peskom i kamenčićima. Tek 1875. godine arheolozi su ponovo izneli na svetlost dana i ponovo otkrili staru Olimpiju.

Nove Olimpijske igre

Prve savremene Olimpijske igre održane su u Atini 1896. godine. Njihovo ponovno oživljavanje vezuje se za Pjera de Kubertena  (1863-1937), koji je u januaru 1894. godine u svom pismu poslatom sportskim oragnizacijama svih zemalja, istakao pozitivni uticaj sporta na obrazovanje modernog čoveka, dok je bavljenje sportom u skladu sa ideologijom Stare Grčke.
Od perioda oživljavanja Olimpijskih igara, sportisti iz Grčke su uvek na čelu povorke koja označava početak igara, iza čega sledi paljenje olimpijske baklje. Plamen kojim se baklja pali potiče iz svetilišta u Olimpiji. Paljenje baklje vrši se pomoću sunčevih zraka, a plamen se prenosi do grada gde se održavaju igre.
Prve savremene Olimpijske igre održane su u Atni 1896. godine. Očuvale su se mnoge od starih sportskih disciplina, a dodate su im i neke nove. Jedna od starih sportskih disciplina bila je maratonska trka u čast sećanja na podvig neznanog atinskog vojnika koji je 490. p.n.e. izdahnuo noseći štit od Maratonskog Polja, gde je bitka održana, do Atine kako bi obavestio o pobedi nad Persijom. Jedino što je uspeo da izusti pre nego što je preminuo bilo je: „Radujte se! Mi smo pobedili!“.
Ovaj događaj se danas smatra vrhuncem Olimpijskih igara. Današnja maratonska trka odigrava se na rastojanju od 42,2 kilometra, što ujedno i predstavlja rastojanje između Maratona i Atine. Grčki sprinter Spiros Luis bio je pobednik prve olimpijske maratonske trke 1896. godine sa vremenom od 2 sata, 58 minuta i 50 sekundi.
Od perioda oživljavanja u Atini 1896. godine, Olimpijske igre se održavaju na svake četiri godine, ako se izuzmu godine koje obuhvataju period dva svetska rata. Atina je bila domaćin Olimpijskih igara 2004. godine kada je organizovala sportske i kulturne manifestacije koje su ujedinile davna vremena sa modernim svetom.

Olimpijske i Paraolimpijske igre u Atini 2004. godine

Letnje Olimpijske igre 2004. godine, zvanično poznate kao 28. Olimpijada, bile su jedan vrhunski, međunarodni multisportski događaj koji je održan u Atini od 13. do 29. avgusta 2004. godine, pod geslom „Olimpijske igre se vraćaju u svoju otadžbinu“. Učestvovalo je 10.625 sportista, što je 600 sportista više od očekivanog broja, a kojima se priključilo 5.501 vođa timova iz 201 zemlje. Održana je 301 ceremonija dodele medalja na 28 različitih događaja.
Na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, po prvi put su još od Letnjih Olimpijskih igara 1996. godine, učestvovali svi članovi Međunarodne Olimpijske Komisije. To je takođe bio prvi put, da se, od 1896. godine, kada su isto Olimpijske igre održane u Grčkoj, one ponovo vrate u svoju otadžbinu i kao stare i kao nove.

Posebne Olimpijske igre u Atini 2011. godine.

Posebne Olimpijske igre predstavljaju jednu organizaciju koja ne traži profit, a poziva decu i starije ljude ometene u razvoju da pokažu svoje sposobnosti u različitim sportskim disciplinama. Međunarodna Komisija Posebnih Olimpijskih igara je 2007. godine, odabrala Atinu da bude domaćin Svetskih Letnjih Posebnih Olimpijskih igara 2011. godine.
Kako je imala priliku da bude domaćin Svetskih Letnjih Posebnih Olimpijskih igara 2011. godine, Grčka je postala jedna od samo četiri zemlje koje su organizovale ceo spektar velikih multisportskih događaja.

Pročitajte više

Maraton
Svake godine hiljade sprintera iz celog sveta učestvuje u klasičnom Atinskom Maratonu. Klasični Maraton od 42 kilometra je spona između mita i vrhunskog sportskog događaja koji promoviše snagu ljudske volje.
Maraton se izdvaja jer potiče od jednog važnog istorijskog i junačkog događaja. Reč je o podvigu jednog vojnika glasnika iz stare Atine, koji je proglasio, malo pre nego što je izdahnuo, pobedu Grčke nad Persijom, u bici kod Maratonskog Polja 490. p.n.e.
Smatra se da je Klasični Maraton u Atini 2010. godine ušao u istoriju jer je obeležio 2.500 godina od bitke kod Maratonskog Polja.
U današnje vreme, nakon oživljavanja Olimpijskih igara 1896. godine, Maraton od 42,195 kilometara je postao jedan od najznačajnijih sportskih dešavanja. Grčki sportista Spiros Luis koji je trčao početnom stazom od drevnog Maratona do stadiona Panatinaikosa u Atini osvojio je zlatnu medalju na prvim Savremenim Olimpijskim igrama i postao sportska legenda kako u Grčkoj tako i u svetu.
Učesnici Klasičnog Maratona u Atini, sem neprocejivog sportskog iskustva, imaju priliku da uživaju u tradicionalnom grčkom gostoprimstvu, da otkriju veličanstveni pejzaž Grčke, i da istraže jednu zemlju koja je sve bolja i bolja.