Govor premijera, g. Aleksisa Ciprasa na UN samitu (Njujork, 27.9.2015)

Dame i gospodo, veoma je važno to što se ’’ Razvojna agenda posle 2015. godine ’’ suočava sa izazovima koji se međusobno povezuju, za iskorenjivanje siromaštva i postizanje održivog razvoja, uspostavljajući jedan sklop novih ciljeva koji zahtevaju uspostavljanje ravnoteže između ekonomskih, socijalnih i ekoloških dimenzija razvoja. Doduše, pitanja ostaju.
Kako možemo da obezbedimo da u sledećih petnaest godina nećemo ponoviti iste greške ih prethodnih petnaest, ili onih petnaest pre tih?
Zašto već 30 i više godina razgovaramo sve više i više o održivom razvoju i iskorenjivanju siromaštva, a da i dalje izazovi na nivou bezbednosti, ekonomije, društva i okoline sa kojima se suočavamo, na svetskom ili regionalnom nivou, ostaju isti, ili da se dodatno pogoršavaju?
Naše iskustvo u Grčkoj bi moglo biti poučno.
Grčka se nalazi u središtu tri kriza koje se preklapaju.
Prve, ekonomske krize u Eurozoni, kao rezultat neoliberalnih političkih opcija koji su doveli do smanjenja više od 25% našeg BDP-a.
Druge krize, bezbednosne krize, zbog rasteće nestabilnosti u regionima oko Grčke, u Severnoj Africi, u regionu Srednjeg Istoka i u Crnom Moru.
I jedne izbegličke krize, koja se ispoljava kroz masovne migracije stotina hiljada ljudi koji traže bolji život u Evropi.
Da bi se suočili sa svim tim izazovima, moramo definisati i zacrtati ciljeve, kao sto su ovi o kojima razgovaramo danas.
Doduše, naše iskustvo u Grčkoj pokazuje da to nije dovoljno.
Nijedan od izazova sa kojima se suočavamo u Grčkoj, u Evropi, i čak i na svetskom nivou, ne mogu da se reše jednostavno postavljanjem ciljeva, a ostavljajući okvir u kojem funkcionišemo netaknutim i bez dijaloga.
Ne možemo pričati o suštinskoj pomoći zemljama u razvoju ili o pozajmljivanju u razvijenim zemljama, osim ako shvatimo pitanje duga kao međunarodni izazov koji se nalazi u središtu našeg svetskog finansijskog sistema.
U svim forumima, uključujući i ovaj ovde, treba razgovarati o tome kako se restruktuiranje ili reprogramiranje tog istog duga može povezati sa razvojem.
Iskustva tokom istorije pokazuju da je restruktuiranje duga neophodno za razvoj, čak i za razvijene zemlje, kao što se desilo u Nemačkoj 1953. godine.
Ne možemo pričati o iskorenjivanju siromaštva i nezaposlenosti, osim ako smo u mogućnosti da razgovaramo o tome kako ćemo stvarati ili poboljšavati društva blagostanja, umesto da ih uništavamo.
Moramo se udaljiti od neoliberalnog načina mišljenja po kome su tržišta jedini način raspodele resursa u ekonomiji. I ne možemo govoriti o stabilnom poreskom sistemu na temeljima svetskog finansijskog sistema koji ohrabruje poreski raj i stvaranje off shore kompanija. Isto tako, ne možemo pričati o stabilnom poreskom sistemu, osim ako vlade koje su izabrane na demokratski način zadržavaju pravo da o tome odlučuju.
Jedna održiva ekonomska agenda se može utemeljiti samo u jednom ekonomskom, finansijskom i političkom okruženju koji pogoduje podsticanju razvoja. I Grčka, kao stub stabilnosti u regionu, promovisaće dosledno i podržaće sve pokušaje za uspostavljanje jednog takvog svetskog i evropskog ekonomskog i finansijskog sistema. Sistem koji će dozvoliti našoj Agendi da procveta u narednih 15 godina, umesto da se guši, kao što se dešavalo poslednjih 30 godina.
To neće biti lako.
Kao što je reko jedan veliki ekonomista, ’’ nije toliko teško razviti nove ideje, koliko je teško  pobeći od onih starih ’’.
Hvala vam najlepše.