Ιntervju Ambadadora Grčke u Srbiji, g. Konstantinosa Ikonomidisa, za novine Politika

EU nije ophrvana krizom u Ukrajini - Srbija je ostvarila dobar napredak na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji

Zvanična Atina ovih dana izrazila je zadovoljstvo što je tokom upravo završenog predsedavanja Evropskoj uniji Grčka uspela da pokaže da je „normalna, jednako ravnopravna zemlja članica EU”.

„Uprkos ocenama da Grčka možda nije u mogućnosti da predvodi EU zbog dubokih ekonomskih i društvenih problema, dokazali smo suprotno, i vrlo dobro obavili posao”, ističe u intervjuu „Politici” ambasador Republike Grčke u Srbiji Konstantin Ikonomidis.

Foto Željko Jovanović

Šest meseci nakon što je Grčka preuzela ulogu predsedavajućeg EU, „dvadesetosmorka” se suočava sa temeljnim političkim izazovima koji su prošlog decembra bili gotovo nepredvidivi. Da spomenemo samo višestranu krizu u Ukrajini i ishod evropskih parlamentarnih izbora koji ukazuje na nezabeleženi rast popularnosti anti-EU stranaka. Da li je Grčka, prema vašem mišljenju, uspela da ostavi svoj pečat kao zemlja koja je predsedavala EU tokom ovog turbulentnog perioda?

Grčka uvek ostavlja svoj pečat, u slučaju predsedavanja EU bio je to veoma dobar pečat, uprkos kompleksnoj ekonomskoj i društvenoj krizi sa kojom se zemlja suočavala kada je preuzela rukovođenje EU u januaru i uprkos činjenici da je zakonodavna aktivnost – koja predstavlja najveći deo uloge predsedavajućeg – bila skraćenog vremena zbog evropskih izbora. Više od 70 različitih zakonskih inicijativa je tokom proteklih šest meseci dostavljeno Evropskom parlamentu, među njima i strateški novi zakoni o evropskom bankarskom sektoru, obezbeđivanju novih radnih mesta i bici protiv nezaposlenosti... Utisak o dobro obavljenom poslu predsedavanja EU Atina deli sa celokupnim evropskim rukovodstvom koje se bavi temom predsedavanja.

Kad Atina pogleda unazad na svoju listu označenih prioriteta, da li nalazi da je ostvarila većinu zacrtanih ciljeva?

Među naše prioritete ovog puta stavili smo drugačiji naglasak na određene teme koje su zavređivale više pažnje. Takođe, pozabavili smo se i temama koje su bliže našem srcu, među kojima smo veoma mnogo radili na promociji Jadransko-jonske inicijative za koju bi Srbija mogla biti zainteresovana, kao i na jačanju Fonda solidarnosti koji je korišćen tokom nedavnih katastrofalnih poplava u Srbiji.

Samit o zapadnom Balkanu juna 2003. bio je verovatno jedno od najvećih dostignuća prethodnog grčkog predsedavanja EU. Tom prilikom zacrtan je jasan put ka integrisanju zemalja zapadnog Balkana u EU. Atina, međutim, ovog puta nije strategiju proširenja EU uvrstila među svoje predsedničke prioritete. Da li verujete da je proces proširivanja EU danas na svoj način „zaboravljena tema” u kuloarima moći EU?

Proces pridruživanja zapadnog Balkana EU je na dnevnom redu od samita u Solunu 2003. godine. Naravno da je Grčka zainteresovana da se zapadni Balkan integriše u evropsku porodicu. Ovog puta to nije bilo navedeno među našim prioritetima, zato što je to prioritet po sebi i zato što nema potrebe stalno isticati ono što je očigledno. EU je zainteresovana za proces pridruživanja – i zbog toga postoji i komesar EU za proširenje – bilo da je u pitanju zapadni Balkan, bilo neki drugi region. Iako je istina da među pojedinim zemljama članicama postoji ono što se u žargonu zove „zamor od proširivanja”, ali Grčka nije jedna od tih država.
Grčkoj je važno da je proces pridruživanja Srbije započeo za vreme našeg predsedavanja, iz mnogih političkih i istorijskih razloga. Bili smo veoma radi da se otvore pregovori sa Srbijom o nekoliko poglavlja o pridruživanju. Nažalost, to se za vreme ovog mandata nije desilo. Grčka je istovremeno veoma zadovoljna što su izveštaji o procesu skrininga za 18 poglavlja pozitivni, što znači da EU uskoro može da počne sa procesom izrade daljih neophodnih dokumenata u postupku za pridruživanje Srbije. Ukupno gledajući, Srbija je ostvarila dobar napredak na svom putu ka članstvu u EU.

Da li verujete da su nedavni evropski izbori i izbori u Srbiji mogli biti razlozi odlaganja otvaranja prvih poglavlja pregovora sa EU, koji su se barem u Beogradu naveliko očekivali prošlog meseca?

Verujem da odlaganje nije ni u kakvoj vezi sa nedavnim evropskim izborima i izborima u Srbiji. Verovatno ima više veze sa primedbama koje su neke države članice mogle staviti. Spekulacije da je EU možda ophrvana krizom u Ukrajini nisu tačne. Bavljenje krizom u Ukrajini i proces pridruživanja su dva potpuno odvojena procesa i ni na koji način nisu povezani.

Grčka je danas jedna od pet članica EU koja nije priznala jednostranu deklaraciju nezavisnosti Kosova od pre šest godina. Zamenik grčkog premijera Evangelos Venizelos je tokom posete Prištini u februaru izjavio da „Atina podržava evropske integracije Kosova”. Da li ta podrška predviđa i priznanje državnosti u nekom trenutku u budućnosti?

Kratko rečeno, Grčka je jedna od pet članica EU koja nije priznala jednostranu deklaraciju nezavisnosti Kosova i mi se držimo svog stava.

Ministarstvo odbrane Srbije i Ministarstvo nacionalne odbrane Grčke nedavno su potpisali sporazum o vojnoj saradnji. Da li verujete da kriza u Ukrajini, nezaustavljiva plima imigranata sa Bliskog istoka na jugoistok Evrope i obnovljeni međuetnički sukobi u BJR Makedoniji utiču na bezbednost u regionu?

Ne smatram da je kriza u Ukrajini glavna bezbedonosna pretnja u ovom delu Evrope. Sa druge strane, Grčka se suočava sa plimom izbeglica iz raznih država, ali za nas to nije bezbednosna tema, pre je humanitarno pitanje. U međuvremenu, događaji u Iraku, Siriji i poslednjih dana u Palestini i Izraelu imaju potencijal da postanu bezbednosni problem. Trebalo bi da sačekamo da vidimo kakav će biti odgovor međunarodne zajednice. Kada govorimo o BJRM, to je međunarodno pitanje sa regionalnim implikacijama. Ne bih to nazvao bezbednosnim problemom. Što se tiče pitanja „imena”, tema bi mogla biti razrešena kada bi druga strana bila manje nepopustljiva i spremna na prijemčiv razgovor u okviru tekućeg okvira pregovora.
Tanja Vujić

objavljeno: 06/07/2014