Intervju Ambasadora Grčke u Beogradu za novine Blic

Grčka je spremna da Srbiji pomogne na sve moguće načine kako bi se Beograd uspešno izborio s izazovom ilegalne imigracije. Policije Srbije i Grčke već uspešno sarađuju po tom pitanju - kaže u intervjuu za „Blic“ Konstantinos Ikonomidis, ambasador Grčke u Srbiji.

Očekuje da Srbija otvori prvo poglavlje s EU: Konstantinos Ikonomidis

Atina je u novoj Evropskoj komisiji dobila resor migracija, unutrašnjih poslova i državljanstva koji je zadužen i za pitanja lažnih azilanata iz Srbije koji odlaze u zapadnu Evropu i azilanata iz Azije i Afrike koji preko Srbije pokušavaju da se dokopaju EU.

Ιkonomidis objašnjava da postavljanje Dimitrisa Avramopulosa, bivšeg grčkog ministra odbrane, za komesara koji vodi tu oblast odražava važnost koju Grčka daje problemu ilegalne imigracije.

- Grčka snažno veruje da je ilegalna imigracija zajednički evropski problem sa kojim se na pravi način treba suočiti u okvirima EU. Mi se zalažemo za stvaranje i primenu sveobuhvatne migracione politike, zasnovane na principu solidarnosti koji će osigurati pravednu podelu tereta, a u isto vreme biti proporcionalan kapacitetima i sposobnostima svake zemlje članice.

Kada očekujete da će Srbija otvoriti prvo poglavlje u pregovorima s EU?

Važan napredak Srbije u poslednje dve godine krunisan je zvaničnim otvaranjem pregovora u januaru, tokom grčkog predsedavanja EU. Proces skrininga nastavlja se veoma zadovoljavajućim tokom i dosad je uspešno završen za 22 poglavlja, što je samo po sebi značajan uspeh. Izazov je sada zadržati taj momentum i zbog toga Grčka u potpunosti podržava otvaranje Poglavlja 32 o finansijskoj kontroli do kraja ove godine, čime će biti upućena jasna i snažna politička poruka Srbiji da je na pravom putu i dalje treba da ojača reformski proces.

Da li je Grčka pod pritiskom da promeni stav u vezi sa samoproglašenom nezavisnošću Kosova?

Grčka je jedna od pet država članica EU koja ne priznaje kosovsku nezavisnost i mi se držimo naše pozicije. Mi, takođe, podržavamo i tekući proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

Koliko su grčke kompanije zadovoljne poslovnim okruženjem u Srbiji i da li možemo da očekujemo neka nova imena koja će investirati na srpskom tržištu?

Srbija je zanimljivo odredište za strane kompanije iako uvek ima prostora za napredak kako bi se obezbedila još bolja prijateljska atmosfera potencijalnim investitorima. To je nešto što je srpska vlada priznala i čini ozbiljne napore kako bi postigla bolje rezultate. Grčka je treći najveći investitor u Srbiji i grčke kompanije su ovde prisutne od 1996. Radi se o velikom broju kompanija koje posluju u raznim sektorima, poput bankarstva, telekomunikacija, infrastrukture, poljoprivrede itd. Verujem da će evropska perspektiva Srbije doneti još pozitivniji rezultat na polju stranih investicija i da će grčke kompanije još jednom odgovoriti pozitivno i investirati još više u Srbiju.

Metju Nimic, posrednik UN u sporu Atine i Skoplja oko imena, nije izneo novi predlog na pregovorima u Njujorku iako je bilo spekulacija da će zvanično predložiti ime Republika Gornja Makedonija. Da li bi ovo ime bilo prihvatljivo za Grčku?

Ne bismo želeli da komentarišemo medijske spekulacije koje se tiču tekućih pregovora o „pitanju imena“. Što se naše pozicije tiče, mi podržavamo složeno ime sa geografskom odrednicom pre reči „Makedonija“, a ne pre reči „Republika“, koje bi se odnosilo na sve (erga omnes), za sve upotrebe, domaće i međunarodne.