Intervju Ambasadora Grčke, Konstantinosa Ikonomidisa, novinskoj agenciji Tanjug

Ekonomidis: Niko ne može da reši problem izbeglica sam

Ambasador Grčke u Srbiji Konstantinos Ekonomidis izjavio je danas da nijedna zemlja ne može sama da reši problem velikog priliva izbeglica sa Bliskog Istoka a da svako rešenje koje usvoji EU treba da tretira ovaj problem u duhu solidarnosti i covečnosti.

"Koji god predlog bude prihvaćen putem nadležnih organa od strane svih država članica Evropske unije, on svakako treba da pristupa ovom pitanju u duhu solidarnosti, čovečnosti, razumevanja i saradnje - vrednosti koje predstavljaju sastavni element evropskih ideala," rekao je grčki ambasador na molbu da prokomentariše inicijativu Mađarske o jačanju grčkih granica.

Istovremeno, kako je rekao, treba svi da priznamo da je migrantska i izbeglička kriza prvenstveno jedan evropski problem kao i međunarodna humanitarna kriza.
"Uveren sam da Srbija, kao i Grčka, radi apsolutno najbolje što može u datim okolnostima. U tim pokušajima, nijedna zemlja ne može biti ostavljena sama," istakao je ambasador.

Ekonomidis je pohvalio napore vlade Srbije, koja, kako je rekao, čini sve da ublaži izbegličku krizu.

"Pre svega, želim da čestitam Srbiji na veoma uspešnom upravljanju migrantsko-izbegličkim tokovima kroz zemlju. Ovu činjenicu priznaju sve strane i ona je naglašena na najvišem nivou," rekao je on.

Međunarodna zajednica je, kako je dodao, konstatovala je ne samo besprekorno funkcionisanje državnog mehanizma pod teškim okolnostima, već i toplinu i čovečnost građana Srbije koji pokušavaju na svaki način da pomognu u ovoj situaciji.

Rešenje, kako je ponovio, leži u sveobuhvatnoj i kolektivnoj akciji a Grčka i Srbija mogu da postanu osnovni stožeri sprovođenja jednog sveobuhvatnog evropskog rešenja.

Grčka, naveo je Ekonomidis, pozdravlja skorašnje predloge Evropske unije za stvaranje mehanizma trajnog preseljenja i hitnog preseljenja 120.000 osoba kojima je neophodna međunarodna zaštita.

Istovremeno, EU treba da usredsredi svoju pažnju na zemlje tranzita, kao što je Turska, ključna zemlja preko koje prolazi migrantski talas prema Evropi, napomenuo je grčki diplomata.

"Takođe, smatramo da bi jedna dobro pripremljena konferencija na visokom nivou o zapadnobalkanskim rutama trebalo da se usredsredi na tokove prema jugoistočnim granicama Evrope," rekao je Ekonomidis.

On je upozorio da je snažan priliv izbeglica i migranata sa kojim se suočava Grčka poslednjih godina na svojoj istočnoj granici, dostigao nezapamćen nivo.

Ogromna većina tih ljudi ulazi morem, preko granice sa Turskom, dok se grčka Obalska straža svakodnenvo bori da spasi živote na Egeju, podsetio je ambasador.

"Od početka godine u Grčku je stiglo 260.000 ljudi uglavnom iz Sirije, Avganistana i Iraka a 75 odsto njih su izbeglice. Poređenja radi, 2014. taj broj je iznosio 77.000 a 2013 i 43.000 ljudi, a na nekim grčkim ostrvima porast koji je zabeležen dostiže čak 1.000 odsto," rekao je Ekonomidis.

Prema njegovim rečima, centri za prvi prihvat i grčke službe ulažu ogromne napore za registraciju izbeglica i za njihovo informisanje o proceduri za podnošenje zahteva za azil, a građani pokušavaju da na individualnom nivuou olakšaju dramu ovih ljudi.

"U dogovoru sa Evropskom komisijom i evropskim organizacijama, Grčka istovremeno promoviše osnivanje jednog "hotspot"-a koji će biti smešten u luci Pirej, zarad efikasnije registracije i identifikacije migranata (uzimanje biometrijskih podataka). Međutim, bez jednog održivog programa preseljenja, ti "hotspot"ovi ne mogu da reše problem," rekao je on.

Treba pomenuti da se u Grčkoj podnosi najmanji broj zahteva za azil u odnosu na druge države EU, jer migranti žele da nastave prema drugim zemljama EU u kojima imaju rođake ili smatraju da imaju veće moguhnosti za zaposlenje, zaključio je ambasador.