Intervju Ambasadora Grčke u Srbiji, g. Konstantinosa Ikonomidisa, za časopis Novi magazin

Beograd, 30.01.2014.

“Najvažnije je ostati lojalan strateškom cilju evropskih integracija“

Proces proširenja na zemlje Zapadnog Balkana je strateška odluka, ona je i dalje na snazi, ali je isto tačno da je to dug proces i da svaka zemlja na putovanje ide sopstvenom brzinom u skladu sa brzinom sprovođenja reformi, Konstantinos Ikonomidis, ambasador Grčke u Beogradu.

Ikonomidis, iskusni diplomata koji je službovao u Briselu, Londonu i Moskvi, od septembra 2013. godine nalazi se na dužnosti grčkog ambasadora u Srbiji i to u ključnom trenutku – u vreme kada Grčka predsedava Evropskom unijom i kada Srbija pravi svoje prve velike korake u procesu evropskih integracija.
U razgovoru za Novi magazin on govori o procesu evrointegracija, ekonomskoj krizi u Grčkoj i Srbiji, ali i perspektivama ekonomske saradnje.

Od prvog januara Grčka je predsedavajući Evropske unije. Vlasti u Srbiji, kao i građani, nadaju se da bi narednih šest meseci mogli biti ključni na putu Srbije ka EU integracijama. Koji su grčki prioriteti u tokom predsedavanja? Koja pitanja vidite kao potencijalne probleme Srbije u ovom procesu?

Dozvolite mi na početku da iskoristim ovu priliku da narodu Srbije i srpskoj Vladi čestitam na održavanju prve međuvladine konferencije 21. januara i zvaničnom početku pregovora o priključenju Evropskoj uniji. Bio je to istorijski korak za Srbiju i verujem da je na taj način okrenuta nova stranica u evropskim perspektivama za ceo region.

Što se tiče pregovaračkog procesa, ne sme se smetnuti sa uma da je to dugotrajan proces koji u sebi uključuje brojne elemente. On podrazumeva da Vlada i društvo idu ruku pod ruku i sarađuju kako bi doveli društvo do neophodnih reformi i uspešno prihvatili evropske stečene vrednosti. Ne sme biti izuzetaka kada govorimo o sprovođenju reformi, ali najvažnije pitanje prilikom prevazilaženja problema je ostati lojalan strateškom cilju evropskih integracija.
Grčka je preuzela predsedavanja Evropskim savetom peti put od kada je postala član Evropske unije 1981. godine. Tokom ovog predsedavanja fokusiraće svoj rad pre svega u četiri oblasti: 1) rast – zaposlenost – kohezija 2) Integracija EU i Evrozone 3) Migracije – granice – mobilnost i 4) integrisana pomorska politika. U isto vreme, tokom predsedavanja, Grčka će snažno podržavati sve zemlje u regionu kako bi uspešno sprovele sve neophodne reforme na njihovom putu pridruživanja EU.

Na Samitu Evropske unije 2003. godine u Tesaloniki (Solunu) Evropska unija je poslala poruku svim zemljama Balkana da su dobrodošle da postanu punopravni članovi EU. Od samita je prošlo deset godina, ali čini se da ovaj proces traje mnogo duže nego što je bilo očekivano. Šta vi vidite kao prepreke?

Proces proširenja na zemlje Zapadnog Balkana je strateška odluka potvrđena “Agendom Tesalonike” iz 2003. godine. Ona je i dalje na snazi, ali je isto tačno da je to dug proces i da svaka zemlja na putovanje ide sopstvenom brzinom u skladu sa brzinom sprovođenja reformi. Verujem da u Srbiji postoji politička volja i odlučnost da se uspešno završi ovaj proces što je pre moguće.

Ima mnogo onih u srpskom društvu koji veruju da je put Srbije ka punopravnom članstvu u EU mnogo teži nego onaj koji su prošle druge zemlje i da je na delu sprovođenje dvostrukih standarda. Kakav je vaš stav po ovom pitanju?

Ne delim takvo viđenje stvari. Standardi koje treba da ispune buduće zemlje članice EU isti su za sve. Među njih, između ostalog, spadaju sprovođenje kriterijuma iz Kopenhagena i sprovođenje procesa Stabilizacije i pridruživanja. Puna implementacija ovih kriterijuma otvara vrata evropskim integracijama. Ne primenjuju se drugi standardi.

Grčka je oduvek bila među zemljama koje su u potpunosti podržavale integracije Srbije u EU, dok su neke druge (pre svega Nemačka i Velika Britanije) bile među članicama Unije koje su bile skeptičnije i ovaj proces činile težim i komplikovanijim. Zašto je to tako?

Grčka i druge zemlje Evropske unije su partneri koji pripadaju istoj porodici država – EU. Svi mi međusobno razmenjujemo mišljenja i veoma često imamo različite pristupe o tome kako prići nekom problemu. To se isto odnosi i na različitu politiku u samoj Evropskoj uniji. Važno je da na kraju tog puta svi mi postignemo konsenzus i govorimo jednim glasom, a to je glas Evropske unije. U tom kontekstu, svi smo se dogovorili da Srbija treba da počne sa procesom priključenja EU, što mi u potpunosti podržavamo.

U proteklih nekoliko godina Grčka je bila suočena sa veoma teškom ekonomskom krizom. Kako biste opisali ulogu Evropske unije u rešavanju tih problema? Koliko su bili od pomoći, a koliko su možda pravili i greške koje su komplikovale situaciju?

Istina je da je Grčka iskusila duboku i za društvo bolnu ekonomskukrizu, neki bi rekli najtežu posle završetka Drugog svetskog rata. Tokom tog procesa platila je visoku cenu zbog grešaka koje su napravljene u prošlosti. Bolne reforme moraju biti sprovedene, naučili smo važne lekcije.
U isto vreme, podrška Evropske unije bila je snažna i uprkos svim onim glasovima koji su izražavali sumnju da će Grčka biti sposobna da ispuni svoje obaveze i sprovede sve neophodne reforme kako bi se oživela ekonomija, mi smo u 2013. godini imali višak od 0,6 odsto (najveći primarni višak u strukturalnim okvirima) i takođe smo smanjili deficit za 13 odstoi time postigli najveću fiskalnu konsolidaciju u EU.

Srbija i Grčka su veoma bliske, ali čini se da se to vidi na ekonomskom sektoru, pre svega u oblasti investicija i ekonomske razmene. Šta je potrebno uraditi da se to promeni?

Naprotiv, verujem da naši odlični bilateralni odnosi imaju odjek i na ekonomskom polju. Ono što bih želeo da podvučem je da i uprkos ekonomskoj krizi grčke firme nisu napustile Srbiju i Grčka ostaje jedan od najvećih investitora u Srbiji. Naši ekonomski odnosi tokom godina krize samo su rasli i ja verujem da će ovaj trend biti nastavljen i narednih godina. Na kraju, iako ne manje važno, čak smo i tokom 2013. imali investicije. Naprimer, nedavno sam imao čast da otvorim jednu značajnu grčku investiciju u Smederevu.

Naravno, uvek postoji prostor za dodatno unapređenje i verujem da će u skoroj budućnosti biti svedoci dodatnog intenziviranja naše bilateralne ekonomske saradnje.

I pored ekonomske krize i u Grčkoj i u Srbiji, grčke banke su i dalje veoma aktivne na srpskom tržištu. Šta valja činiti da njihov uticaj bude još vidljiviji?

Srećan sam što smo saglasni da su grčke banke aktivne na srpskom tržištu. Banke, kao što već znate, igraju ključnu ulogu u ekonomskom razvoju jedne zemlje, nudeći pristup sredstvima i uslugama, i poslovnim ljudima i građanima. Investicije koje su nastale zahvaljujući grčkim bankama razasute su širom zemlje i na taj način značajno utiču na ekonomski razvoj zemlje kao celine, ali i pojedinih regiona. Srbija, kao zemlja koja je u procesu pregovara sa EU, mora da iskoristi ove fondove kako bi učinila da njeno tržište bude još atraktivnije i time dodatno ojača ekonomski razvoj.

autor: M. Ivanović
izvor: Novi magazin