Intervju srpske helenistkinje Maricki – Gađanski, kojoj je dodeljen orden Zlatnog krsta Reda plemenitih dela Republike Grčke, za novine „Dnevnik“

Antičko nasleđe – temelj moderne civilizacije

Ovih dana Ksenija Maricki Gađanski iz ruku ambasadora Konstantinosa Ikonomidisa primila je Orden Zlatnog krsta Reda plemenitih dela Republike Grčke, kojim ju je odlikovao predsednik Karolos Papuljas. Priznanje je stiglo za njen dragoceni učinak u širenju grčke književnosti i kulture. Red plemenitih dela Grčke ustanovljen je 1948. i dodeljuje se samo ženama - Grkinjama ili strankinjama.

Ksenija Maricki Gađanski zaslužila je taj orden kao dugogodišnji profesor univerziteta, helenista, autorka petnaest knjiga i preko 250 naučnih i stučnih radova o grčkoj kulturi, filozofiji, istoriji. Sa suprugom Ivanom Gađanskim (1937-2012) književnim prevodiocem i pesnikom, kroz desetine knjiga zajedničkih prevoda, ovdašnjim čitaocima je približila novogrčku književnost. Njihovom zaslugom “savremena grčka poezija progovorila je srpski”. Ta prezentacija modernih grčkih autora uvek je bila povezana sa antičkom književnošću, zahvaljujući ekspertskim znanjima Ksenije Maricki Gađanski.

Primajući Orden zlatnog krsta reda plemenitih dela, citirali ste misao „Evropa je bez Grčke kao dete bez krštenice”. Šta te reči znače danas, u savremenom svetu?

- To je rekao nekadašnji predsednik Francuske Žiskar D’Esten, objasnila je naša sagovornica. -Te reči znače danas, u savremenom svetu, isto što i ranije. Grčki jezik sa svojom 3500 godina dugom tradicijom, najstariji i možda najbogatiji evropski pisani jezik, bez obzira na sve današnje tehnološke inovacije, ostaće zauvek potka evropske i svetske moderne kulture, nauke i književnosti, a posebno terminologije. Intelektualne revolucije su se desile kroz istoriju samo nekoliko puta, a od presokratovaca do danas uvek na temelju preispitivanja antičkog nasleđa. Današnjem svetu neviđene eksplozije komunikacija i tehnološkog napretka ponovo je potrebna suštinska renesansa i obnova humanizma i moralnosti. Nije moguće da opstane labilna ravnoteža u svetu u kome jedan procenat stanovništva poseduje 85 odsto bogatstva i resursa cele planete.

Za promene su potrebna duboka promišljanja i kompleksna saznanja, a ona svakako uključuju dijahronijske vrednosti, posebno kritičke i etičke, grčke kulture s kojom smo mi Srbi bili u milenijumskoj simbiozi na Balkanu. To je jedan od razloga zašto je potrebno da se narodi na Balkanu bolje poznaju, a kako je rekao grčki ambasador g. Ikonomidis, književnost je najbolji način za upoznavanje naroda. Bez znanja balkanskih jezika, to nije moguće.

Zahvaljujući se na priznanju, rekli ste da vi i vaš suprug Ivan Gađanski niste stigli da zasnujete proučavanje balkanske komparativne književnosti?

- Nauka o Balkanu, balkanologija, relativno je mlada, a najmanje je u njoj zastupljen upravo književni deo. Pre tridesetak godina, Ivan je dobio Zmajevu nagradu Matice srpske za svoju poemu “Balkanskom ulicom” iz 1983. koja je kasnije dosta prevođena, kao i njegova kasnija poema “Sudbina Balkana”, štampana čak i na kineskom. Danas je mnogo manifestacija u oblasti muzike, slikarstva, pozorišta, filma, igre, koje ostvetljavaju Balkan na više načina, čak i PEN ima Balkanske mreže. U lingvistici postoje tzv. balkanizmi – jezički fenomeni zajednički u više balkanskih jezika i različitog porekla, kakvi su npr. grčki i makedonski kao slovenski jezik. Zato je Ivan pokrenuo kao urednik u izdavačkoj kući “Rad” dve edicije, “Balkan” i “Hiperion”, gde je trebalo da se pripreme, pored poezije, proze, eseja i drame, i balkanska enciklopedija i antologije.

Vi i Ivan Gađanski ste, kroz višedecenijski rad, izgradili neraskidive veze između grčke i srpske književnosti i kulture.

- Ivan i ja smo dugo radili na prezentaciji savremene grčke književnosti i za to dobili više priznanja u Srbiji i u Grčkoj pre ovog ordena, koji, nažalost, Ivan nije dočekao. To su nagrada “Miloš N. Đurić”, “Laza Kostić” u Novom Sadu, dve nagrade u Atini, članstvo u Filološkom društvu “Parnasos” u Atini, koje je samo malo mlađe od Matice srpske. Ipak je dobro što se uručenje ovog ordena poklopilo sa buđenjem Grčke, posle mnogo godina letargije i nedaća.

Grčki ambasador je ocenio da naš zajednički rad predstavlja “ prvi ozbiljan, sistematski i celovit napor da se savremena grčka književnost učini dostupnom srpskoj čitalačkoj publici”. Stoga su uporedne književne studije potrebne da se mlad svet rano angažuje na sličnom poslu.

Grčka kao evropska krštenica

- Ivanov i moj atinski prijatelj, pesnik Naso Vajena, inače dobitnik nagrade “Branko Radičević” karlovačkog Brankovog kola, važi za vodećeg grčkog teoretičara književnosti i prevodilaštva, kaže Ksenija Maricki Gađanski. - On smatra da jedno prevedeno književno delo postaje deo one književnosti na čiji je jezik prevedeno. Tako Homer ili Sofokle ne pripadaju samo antičkoj grčkoj književnosti nego i svim književnostima na svetu na čijim su jezicima objavljeni. Zato je jako važno da se stari jezici ne zaboravljaju i da se izučavaju, a ne kao što smo mi staroslovenski izbrisali iz univerzitetske nastave.

Do sada se u istoriji nekoliko puta dogodilo da je velika pismenost iščezla, potpuno zaboravljena, na primer klinasto pismo Mesopotamije, egipatski hijeroglifi ili grčko Linearno Be iz drugog milenijuma pre nove ere. Grci su tvorci alfabeta koji je osnova celokupne današnje evropske pismenosti. Tako se vraćamo na početnu rečenicu o Grčkoj kao evropskoj krštenici.