Nikos Dendias, grčki ministar javnog reda i zaštite građana za Danas

RAZGOVOR
Atina, Beograd

Protokol o implementaciji sporazuma o readmisiji Srbije i Grčke još jedan je dokaz volje dve države za jačanjem saradnje i starih prijateljskih veza koje nastavljaju da nas povezuju, kao i želje naše zemlje da podrži evropsku perspektivu Srbije. U konkretnom protokolu implementacije, koji imamo zadovoljstvo da potpišemo danas, sadržani su pravilnici u vezi sa nadležnim ustanovama, graničnim prelazima, uslovima transporta pod pratnjom, razmenom informacija i drugim pojedinostima u vezi sa readmisijom ilegalnih migranata. Poruka koju šaljemo putem Sporazuma o readmisiji je da smo odlučni da sarađujemo u borbi protiv ilegalne migracije i njenih posledica na porast kriminala - kaže u razgovoru za Danas Nikos Dendias, grčki ministar javnog reda i zaštite građana, povodom današnjeg potpisivanja Protokola o readmisiji sa Srbijom.

Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, premijer Ivica Dačić je na kraju prošle godine izjavio da će srpska policija pomoći kolegama iz Grčke tokom turističke sezone. Da li je to sprovedeno?

Svaki napor za jačanje međudržavne policijske saradnje je dobrodošao, ali do sada se nije javila potreba za saradnjom na nivou koji ste pomenuli. Ta namera se odnosi na boravak građana Srbije na teritoriji Grčke - uglavnom na području Soluna, Halkidikija i Kavale - i eventualnih problema koji bi mogli iskrsnuti. Međutim, do sada nisu zabeležene situacije takvog intenziteta, ozbiljnosti ili frenkventnosti koje bi zahtevale preduzimanje mera zajedno sa srpskim vlastima. Inače, da bi se ostvario jedan takav poduhvat, odlučujući faktor je postojanje elementa reciprociteta.

Izjavili ste da je stranka Zlatna zora opasna po demokratiju Grčke i Evrope. Međutim, brojni medijski izveštaji pokazuju jaku podršku toj partiji među grčkim policajcima. Kako to komentarišete?

To da li neki policajac ima veze sa Zlatnom zorom nisam u mogućnosti da znam i nemam pravo da govorim, ukoliko to ne utiče na njegov način rada u službi ili ukoliko on ne krši zakon, iako je politički govor navedene partije meni lično odbojan. Ukoliko je, međutim, neki policajac umešan u protivpravne radnje kako bi primenio principe neonacističke ideologije, tada se suočava sa posledicama svojih postupaka u skladu sa onim što predviđa zakon. Po tom pitanju jesmo, i ostajemo, veoma jasni.

Početkom ove godine, 23 nevladine organizacije i Visoki komesar UN za izbeglice pozvali su Vladu Grčke da "izričito spreči rasno motivisane policajce da delaju nasilno”, što se odnosilo na 15 incidenata. Da li je policija brutalna prema imigrantima?

Kao što sam rekao prethodno, nikoga nećemo poštedeti. Sankcije za one koji krše zakon su veoma stroge, dok se policajci koji su umešani u incidente rasističkog nasilja suočavaju sa mogućim razrešenjem putem disciplinskih komisija. Grčki policajci, međutim, rešavaju desetine hiljada situacija tokom godine i ne može ih karakterisati ono što se desilo u 15 slučajeva. Kao što je i nepravedno da celo jedno društvo bude okarakterisano prema jednoj partiji, koja, čak i posle rasta procenta podrške, ostaje manjinska struja u Grčkoj. Grčko društvo nije ksenofobično, kao što su zaključile stotine hiljada vaših sunarodnika koji su posetili našu zemlju. Podrazumeva se da Grčka, kao i Srbija i svaka druga zemlja sveta, ima pravo da kontroliše sama ko ulazi i sa kojim namerama na njenu teritoriju. Ali potpuno je drugo pitanje kontrola granica od vršenja pojedinačnog nasilja ili uzimanja zakona u svoje ruke. Da podsetim da smo pre deset meseci preuzeli inicijativu i sproveli osnivanje Odeljenja za sprečavanje incidenata racističkog nasilja koja su već počela da daju rezultate. U tom pravcu ćemo nastaviti. 

Nedavno ste izjavili da bi problemi sa imigrantima mogli da budu veći od finansijkih u Grčkoj. Da li i dalje tako mislite?

Ono što sam izjavio i ponavljam je da izazovi koji imaju veze sa privredom zavise delimično i od nas. Ako, dakle, uradimo ono što treba i ako nam Evropa pomogne, moći ćemo da izađemo iz krize, kao što se već vidi. S druge strane, ilegalna migracija nema veze sa nama. Uzroci ilegalne migracije prevazilaze granice onoga što mi možemo da kontrolišemo i na šta možemo da utičemo. Osim toga, naš geografski položaj u Evropi utiče na samu suštinu problema. Karakteristično je da broj lociranih i uhapšenih ilegalnih migranata na spoljnoj granici Grčke odgovara procentu koji je veći od 90 odsto hapšenja na spoljnim granicama EU.

Koliko imigranata trenutno živi u Grčkoj i koliko ih dolazi godišnje?

Jasan i neosporiv broj razumete da ne može postojati, s obzirom na to da se iz razumljivih razloga ilegalni imigranti ne pojavljuju kako bi bili upisani u zvanične statistike. Do leta 2012. neke procene su dostizale i milion, dakle 10 odsto legalnog stanovništva zemlje. Prvi put, međutim, uspeli smo da preokrenemo situaciju. Ulazak nelegalnih imigranata beleži 2012, kada je u Grčkoj locirano 76.878 nelegalnih imigranata, pad od 22,63 odsto u odnosu na 2011. U svakom slučaju, Vlada Grčke razvija jedan efikasan odgovor, implementacijom revidiranog akcionog plana za azil i upravljanje migracijama, sa punim poštovanjem ljudskih prava i tekovina EU.