Početak grčkog predsedavanja Evropskoj uniji

Od 1. januara 2014. Grčka preuzima šestomesečno predsedavanje Savetu ministara Evropske unije. Reč je o petom predsedavanju (1983, 1988, 1994, 2003), od prijema Grčke u Evropsku ekonomsku zajednicu 1981.

Aktuelno grčko predsedavanje počinje u trenutku kada Evropa pokušava da prevaziđe ekonomsku krizu, dok  se uporedo intenzivira dijalog uoči predstojećih izbora za Evropski parlament. U tom dijalogu dominira potreba za promovisanjem razvoja i očuvanja evropskog socijalnog modela, demokratije i vladavine prava, elemenata koji su se do sada podrazumevali, ali su počeli, međutim, da se dovode u pitanje usled krize.

Period grčkog predsedavanja ima,takođe, poseban značaj za Grčku, u momentu kada počinju da se uočavaju prvi znaci izlaska iz krize, koja je pogodila grčku ekonomiju kumulativnom recesijom koja dostiže 25% bruto domaćeg proizvoda i drastično povećala procenat nezaposlenosti, posebno među mladima ljudima. Zahvaljujući naporima i žrtvi koju je podneo grčki narod, Grčka je napravila značajne korake u pravcu fiskalne konsolidacije, a uspela je i da prikaže najbolji strukturalni – dakle ciklično prilagođen – primarni suficit u evrozoni, koji premašuje 6% BDP-a. Postoje zasnovani razlozi za optimizam da će šestomesečno grčko predsedavanje da se poklopi sa rastom grčke realne ekonomije.

Suočena sa izazovima koje nameće kriza i poljuljano poverenje u Evopsku uniju, Grčka će vršiti predsedavanje Unijom usvajajući političke i tematske prioritete koje nalažu isključivo potrebe samih građana Unije.

Dominantan prioritet grčkog predsedavnja biće promovisanje, na evropskom nivou, politike koja će stimulisati razvoj i realnu ekonomiju, jačajući mala i srednja preduzeća. Biće takodje stavljen poseban akcenat na politiku otvaranja novih radnih mesta i jačanja konkuretnosti evropske realne ekonomije.

Drugi prioritet je jačanje institucija evropskog ekonomskog upravljanja i evrozone i zaštita zajedničke valute. Posebna pažnja biće posvećena daljem promovisanju institucionalne integracije banakrske unije i evropskog mehanizma za garanciju bankarskih depozita, čijom će se primenom značajno poboljšati osećanje sigurnosti svih evropskih štediša.

Treći prioritet predstavlja zaštita zajedničkih evropskih granica, čiji je glavni oslonac upravljanje legalnim migracijama i efikasno rešavanje pitanja ilegalne migracije. Već postoji i nastaviće se tesna saradnja kako sa Evropskom komisijom tako i sa ostalim sredozemnim zemljama evropskog juga za pronalaženje najboljih mogućih rešenja.

Konačno, horizontalni prioritet grčkog predsedavanja, koji je povezan sa svim ostalim, je razvoj integrisane pomorske strategije koja će promovisati plavi razvoj, turizam, alternativne oblike energije, ribolov i prostorno planiranje morske oblasti.

Grčko predsedavanje je već u stalnim konsultacijama sa italijanskim, koje će uslediti u drugoj polovini 2014, kako bi se koordinisali prioriteti i aktivnosti, s ciljem da 2014 bude okarakterisana kao godina Sredozemlja za Evropsku uniju.

Osim toga, što se tiče politike proširenja, Grčka nastavlja da čvrsto podržava evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana. Zamenik ministra spoljnih poslova, Dimitris Kurkulas je u više navrata naglasio da Grčka aktivno podržava nastojanja balkanskih zemalja za evropsku integraciju. Naročito, što se tiče Srbije, naglašava se namera grčkog predsedavanja da promoviše njen evropski put i odluka da sazove međuvladinu konferenciju za početak pristupnih pregovora sa EU 21. januara 2014.

Vredi pomenuti da će grčko predsedavanje, imajući u vidu specifičnost ekonomske situacije u zemlji, nastojati da bude efikasno sa  jednostavnim sredstvima. Između ostalog, ističe se da je predsedništvo:

-predvidelo realizaciju skoro svih svojih aktivnosti u Grčkoj u jednom gradu i samo jednom prostoru (Atina, „Zappeion Megaro“).

-odredilo budžet od 50 milion evra, koji je najmanji u poslednjih pet godina.

-isplaniralo najbolji mogući način za angažovanje predstavnika ministarstva spoljnih poslova i uopšteno grčke javne uprave.

-predvidela pridržavanje svih običajnih obaveza koje preuzima svako rotirajuće predsedništvo, sa simobličnim izuzetkom uručivanja promotivnih poklona (kravate, marame).

Konačno, grčko predsedavanje će biti obogaćeno jednostavnim ali kvalitetnim kulturnim programom, koji će se sastojati kako od manifestacija u Atini i Briselu, tako i od mnogih manjih manifestacija u sedištima lokalnih diplomatskih predstavništava. Cilj manifestacija je promocija izuzetno bogatog i  dijahronijskog grčkog prisustva na polju učenosti i umetnosti, sa posebnim naglaskom na vezu Grka i mora, koja je inače direktno povezana i sa horizontalnim prioritetom predsedavanja.

Prioritete grčkog predsedavanja  zvanično će predstaviti premijer 16. januara u Strazburgu, pred plenumom Evropskog parlamenta.

Za više informacija o ciljevima, prioritetima, statističkim podacima, kao i o programu, posetite zvaničnu stranicu grčkog predsedavanja, www.gr2014.eu, koja će stalno biti ažurirana na četiri jezika (grčki, engleski, francuski, nemački).

Za neposredno informisanje o svim novostima u vezi sa grčkim predsedavanjem, već uspešno funcioniše nalog na tviteru : @gr2014.eu

Možete pogledati video sa predstavljanjem logoa grčkog predsedavanja ovde.

Pročitajte skorašnji intervju ambasadora Grčke u Srbiji, g. Konstantinosa Ikonomidisa novinskoj agenciji Tanjug ovde.