Poruka zamenika ministra spoljnih poslova, Terensa Kvika, o Svetskom danu grčkog jezika

Neminovno je da se institucionalizacija Svetskog dana grčkog jezika smatra kao delo priznavanja doprinosa grčkog jezika svetskoj kulturi, jezika koji je izumeo i darovao pojmove grada i politike. Jezik Grčka izražava etično u grčkoj samosvesnosti, onih prvih u istoriji celog sveta, koji su definisali i građansku etičnost u okviru demokratskog društva.

Aristotel je rekao u "Politici" da je ljudski govor najveći dokaz da je čovek po prirodi "politička životinja". Seferis u svom delu "Eseji" kaže da je od vremena Svetog Pavla do Dionisiosa Solomosa, grčki narod, kroz okolnosti pod kojim bi svaki drugi narod postao bezjezičan, spasio svoj jezik da bi ga predao budućim generacijama. Mislilac Evangelos Papanutsos govorio je o ''plodovima'' verbalnih simbola, dok je reči nazvao "živim stvorenjima".

Samo narod koji tako govori o jeziku je mogao da rodi kulturu neodoljive privlačnosti za ceo tada poznati svet, čak do dalekih azijskih visoravni. Burna grčka istorija naučila je sve narode, i kroz Herodotovu "Istoriju", složenosti "sudbine", kao i ravnoteži među pravilima geografije i dinamične individualne inicijative Grka, od epohe prve kolonizacije, sve do savremene dijaspore.

Naša kultura govori umesto nas, pripoveda i objašnjava naš stav u međunarodnoj stvarnosti svake epohe. To je naše veliko i miroljubivo oružje. Prva ideja, prvobitan koncept, početna inicijativa za uspostavljanje Svetskog dana grčkog jezika, ne bi mogla da pripada nikome osim dijaspori. Grci u Italiji bili su prvi koji su tu inicijativu predložili, pokrenuvši i podržavši je. Ova tema probudila je interesovanje Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata za dijasporu koji su i promovisali inicijativu, a Specijalni stalni komitet za Grke u dijaspori ju je usvojio i grčki Parlament ju je na plenarnoj sednici jednoglasno prihvatio i institucionalizovao.

Svetski dan grčkog jezika zauvek podseća da je jezik Grka vodio, na osnovu istorijskih, filozofskih i književnih tekstova, ka rođenju univerzalnih vrednosti, koje daju značenje savremenom civilizovanom svetu, da je preneo suštinu demokratije, kao i da je značajno doprineo širenju hrišćanstva.

Grčki jezik ima privilegiju nevidljive niti koja povezuje ljude, a da je ne zaustavljaju granice. Bezbrojne su grčke reči koje obogaćuju druge jezike, sa vrhuncem u međunarodnoj medicinskoj terminologiji, u kojoj oko 80% naučnih pojmova ima grčki koren i izvor. Ova nevidljiva nit grčkog jezika ima svetsko institucionalno priznanje u korist ne samo Grka, već i svih naroda koji žele da mirno žive i napreduju. Štaviše, reči koje širom sveta daju suštinu miroljubivog suživota, "demokratija" i "dijalog", su grčke.