Poseta Zamenika ministra spoljnih poslova g. Dimitrisa Kurkulasa novinskoj agenciji Tanjug

Zamenik šefa grčke diplomatije Dimitris Kurkulas poručio je u svom intervjuu od 19. januara da Srbija ima administrativne kapacitete da pregovara o članstvu u EU brzo i efikasno i da rok od pet do šest godina za ispunjenje tog cilja nije nerealan.

"Prethodna iskustva iz procesa pridruživanja pokazuju da nije nerealno preći taj put za pet-šest godina. Treba, međutim, imati na umu da je najvažnije učiniti pridruživanje nepovratnim procesom", rekao je Kurkulas u izjavi za Tanjug uoči prve pristupne konferencije između EU i Srbije.

On je priznao da pristupanje Uniji ostaje sve zahtevnije kako EU produbljuje unutrašnju integraciju.

Govoreći o predstojećoj prvoj međuvladinoj konferenciji između Srbije i EU koja će biti održana 21. januara Kurkulas ističe da je ona uvek posebna zbog političkog značaja i simbolike.

Na konferenciji će predstavnici EU predstaviti Srbiji pregovarački okvir sa zahtevima u skladu s kojima će teći proces pregovora sve do njihovog zaključivanja.

Na čelu delegacije EU je predsednik Saveta ministara koji iznosi uvodnu izjavu EU, a potom se obraća komesar za proširenje. Na konferenciji su, kako je rekao Kurkulas, prisutni predstavnici svih zemalja Unije sa mogućnošću da se obrate ako to žele.

"Zemlja kandidat iznosi svoju pregovaračku poziciju, a potom se na kraju obraćaju vođe dve delegacije", objasnio je Kurkulas.

Na čelu delegacije EU biće potpredsednik grčke vlade i šef diplomatije Evangelos Venizelos, rekao je on. Srbiju će na konferenciji predstavljati premijer i vicepremijer Srbije, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić.

Jedan od glavnih izazova za Srbiju na putu ka EU biće proces normalizacije odnosa sa Prištinom, a Kurkulas s tim u vezi ističe da pregovori o članstvu imaju za cilj da Srbija u potpunosti usvoji aki kominiter (tekovine EU) i da obezbedi njegovu punu primenu i jačanje.

"To podrazumeva nov pristup kada je reč o poglavljima koja se tiču pravosuđa i fundamentalnih prava, pravde, slobode i bezbednosti, kao i pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova", ocenio je Kurkulas.

Kurkulas podseća da Grčka tradicionalno podržava prijem država Zapadnog Balkana u EU, kao i da se tokom prethodnog grčkog predsedavanja EU otvorio put za proširenje Unije na taj region ("Solunska agenda" iz 2003. godine).

Upitan da li Srbija i sada može da računa na podršku Atine, grčki ministar zadužen za evropske intgracije kaže: "Proces proširenja na Zapadni Balkan je sada dobro odmakao i smatram da nema potrebe za donošenje nekih novih strateških odluka. Sada je potrebno pratiti mapu puta i sprovesti potrebne reforme. Rekao bih da je snažna grčka podrška na tom planu više nego očigledna", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Grčka ima strateški interes da sve balkanske zemlje uđu u EU kada kriterijumi za to budu potpuno ispunjeni.

"Prijem Srbije dovešće dve zemlje u isti geopolitčki i geo-ekonomski nivo prvi put posle više decenija", smatra Kurkulas.