Prepis konferencije za štampu Ministarstva spoljnih poslova Grčke i Srbije, u Beogradu

Sledi prepisani tekst o odgovorima na pitanja novinara od strane Ministarstva spoljnih poslova Grčke i Srbije, g. Kotziasa i g. Dačića, nakon njihovog sastanka, danas, u Beogradu.

Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić: ...da potvrdim naše prijateljske odnose i veliko zadovoljstvo što je moj kolega i prijatelj Nikos Kotzias danas ovde u poseti Srbiji,  prijateljskoj zemlji našem narodu koji Gčrki narod smatra jednim od sebi najbližim naroda na svetu, nas vezuje istorijski dugo prijateljstvo i savezništvo, i u tom smislu želim da istaknem naše čvrsto opredeljenje da ćemo tu politiku nastaviti i dalje.  Želim da iskažem zahvalnost Grčkoj na podršci koju Grčka pruža Srbiji u evropskim integracijama, takođe da, - ja sam malopre izneo Nikosu i ono što se dešava u dijalogu sa Prištinom u Briselu – takođe izrazio sam zahvalnost za grčki stav koji uvažava principe međunarodnog prava, upoznao sam ga sa željom Srbije da bude konstruktivan  faktor, u prevazilaženju svih ovih problema, i takođe sa željom Srbije da što brže napreduje i da se što pre otvore pregovaračka poglavlja, kada je reč o procesu pregovora sa EU. Takođe bih izrazio zadovoljstvo time što je Grčka jedna od zemalja koja ima najveći iznos investicija u Srbiji, taj iznos je negde oko 2.2 milijarde evra, takođe, naša spoljna trgovniska razmena je negde oko 400 miliona evra. Ona može svakako da bude i veća, zato smo se i dogovorili da u narednim mesecima napravimo i određene specifične tehničke timove koji bi razmotrili situaciju po određenim oblastima i šta je – gde je, koje oblasti treba da uradimo, kao što je ekonomija, na primer, obrazovanje, kultura, saradnja u oblasti bezbednosti, saradnja u oblasti migracija, odnosno, sprečavanje ilegalnih imigracija, itd. Ono što je, što ste svih ovih meseci unazad i mogli da čujete sa naše strane i sa grčke strane, to je da su naša dva premijera, premijer Vučić i premijer Tsipras razgovarali telefonom i da su se dogovorili o poseti premijera Tsiprasa Srbiji. Ja sam imao prilike da u Sankt-Peterburgu pre neki dan razgovaram na kratko sa premijerom Tsiprasom, a naša uloga, uloga nas dvojice jeste bila ta da pripremimo tu posetu, i Nikos će razgovarati posle ovog sastanka sa našim premijerom Vučićem, sa željom da ta poseta bude uspešna i da bude još jedan korak napred u našim dobrim, međusobnim odnosima. Mi smo iskazali visok stepen saglanosti o raznim temama o kojima smo pričali, Grčka je zemlja sa kojom nemamo nikakvih otvorenih i spornih pitanja. Naprotiv, imamo mnogo zajedničkih stavova, naročito kada je reč o potrebi jednog uravnoteženijeg pristupa, nekih drugih krajeva i delova sveta u odnosu na naš region, na naš prostor, bez dvostruknih standarda, bez – kako je Nikos rekao malopre- diplomatije 19. veka, ucena, pretnje, ponižavanja, u odnosu na naš region. Zato je neophodno i da postoji i dobra regionalna saradnja, dobri međusobni odnosi u regionu, i zajednička artikulacija stava. Mi smo čvrsto opredeljeni da Srbija bude faktor mira, stabilnosti, regionalne saradnje, i u tom smislu naša ruka je pružena svima za saradnju na Balkanu. Još jednom srdačna dobrodošlica, i želim da ovo postane redovna praksa naših  bilateralnih odnosa. Hvala vam.

Ministar spoljnih poslova Grčke, Nikos Kotzias: Dobar dan, želim da se zahvalim vladi Srbije što nas je primila na izuzetno gostoprimljiv i prijateljski način. I naravno, da se posebno zahvalim svom prijatelju Janisu, sa kojim sam se sreo i sastao više puta. Rekao sam da imam sreće danas, jer se nalazim na jednom mnogo jednostavnijem sastanku od našeg premijera u Briselu. – Grčka podržava dve stvari, prvo, jačanje saradnje sa Srbijom i celim Balkanom. Potrebno je da preduzmemo mere za stabilizaciju i bezbednost na Balkanu. Sa svim balkanskim zemljama nas povezuju viševekovne spone prijateljstva i saradnje. Spajaju nas zajedničke potrebe i brige, zajednički ekonomski interesi i mnogo zajedničkih  kulturnih elemenata. Potrebno je učvrstiti naše veze sa Srbijom i Balkanom uopšte, kako bi mogli da imamo bolju poziciju u Evropi i u svetu. Drugo, želimo da  Srbija bude u Evropskoj uniji. I uradićemo sve što možemo da podržimo evropski put Srbije i da pomognemo, iskustvom i stručnim znanjem koje posedujemo kao starija zemlja – članica EU, institucijama i organima Srbije koji će potražiti sporazumevanje sa nama. Istakao sam svom srpskom kolegi da podrška Srbiji nije samo akt prijateljstva prema samoj Srbiji, već da predstavlja akt podržavanja multikulturalizma, demokratskog ponašanja, naše vizije za samu EU. – Jasno je da veliko prijateljstvo spaja dva naroda. Jedino u košarci se malo takmičimo. Naše prijateljske odnose treba razviti u svim oblastima, i u ekonomiji i u tehničkim pitanjima, i u pitanjima bezbednosti i pravde, prosvete, turizma, kulture. Obe se zemlje nalaze u teškim vremenima, i dobra saradnja među nama će olakšati i ubrzati izlazak iz istih. Radujem se, dakle, što se nalazim ovde u Beogradu, i zahvaljujem se svom kolegi za gostoprimstvo i razgovore koje smo imali.


Pitanje novinara radio-televizijske stanice ERT oko priliva imigranata i mogućnosti saradnje za rešavanje istog

Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić: Naravno da smo razgovarali o tome, to je sada jedna od najaktuelnijih tema, nesumnjivo da je ova tema došla i do vrata same Evrope. Do sada je ta tema uglavnom bila tema kojom su se bavile zemlje koje su najviše bile pogođene, to znači zemlje na rubu Evrope. Grčka, pre svega, Italija, pa samim tim i naša zemlja je bila žrtva ilegalnih imigracija u proteklom periodu. Evropa nije imala veliko razumevanje za to kada smo mi više puta ukazivali na taj problem, i potrebu da nam se finansijski pomogne, kako bi kontrola granica bila na mnogo višem nivou nego što je bila u prošlom periodu. Na primer, dok sam bio ministar unutrašnjih poslova, tri puta smo razgovarali sa ministrima unutrašnjih poslova Austrije i Mađarske. Na bilateralnom sastanku, između ostalog, ja sam im predlagao da napravimo zajednički...- reč je o kontroli granici, odnosno, zelenog pojasa, to znači van graničkih prelaza-, elektronski sistem nadzora. Srbija nije imala sredstva za tako nešto, IPA fondovi, obraćali smo se za pomoć iz evropskih fondova, oni su nas odbili rekavši da to nije prioritet. A sada se podižu zidovi i ograde. Slušajte, Evropa mora da se izjasni! Da li je era, vreme zidova i ograda prošlost, ili je budućnost. Ja sam mislio da je pao Berlinski zid. A sada se pravi novi zid. Mi smo sa Mađarima u veoma dobrim odnosima, između dve vlade imaćemo sastanak u sredu, ali mi svakako smo apsolutno i oštro protiv ovoga, protiv njihove odluke o podizanju zida. Evropa treba da se izjasni; ovo više nije pitanje za Srbiju i za Mađarsku, ili za Grčku. Ovo je pitanje za Evropu. Da li oni računaju na naš ovaj prostor kao deo EU, ili kao na prostor koji je omeđen zidovima i ogradama. Ne bih da komentarišem kako se to u prošlosti zvalo. Mi, kad je reč o merama koje treba da preduzmemo, mi smo sami žrtva toga, i mi ćemo podržati u saradnji sa evropskim institucijama sve ono što možemo, da budemo deo te neke evropske akcije. Tako da smo razgovarali o tome. Nije sporna naša spremnost, mi ćemo čak inicirati kao Srbija, i održavanje regionalne konferencije o problemu ilegalnih migracija. Uz učešće zemalja u našem regionu i predstavnika Evropske komisije, EU, drugih međunarodnih foruma, UNHCR-a, Međunarodne organizaje za migracije , itd.

Ministar spoljnih poslova Grčke, Nikos Kotzias: Postoji pitanje postavljeno od strane ERT? Vas su bili zatvorili za period od dve godine. Bili ste crna tačka. Današnja demokratska vlada je ERT  vratila u funkciju, i hvala vam na pitanju. – Imigracioni problem je prisutan u Evropi već duže vreme. Kad sam u januaru ove godine postavio to pitanje Evropskom savetu, pogledali su me kao čudnu levičarsku zverku i odbijali su da se bave time. Ali problemi su ovde. Nije bila greška kurira. I problemi su se stvorili zbog neuspešnih aktivnosti u našem regionu. Moramo razmisliti da li su svi ti ratovi u Africi i Srednjem Istoku bili korisni za ljude ili su stvorili te velike migracione talase. Ne možemo imati podelu rada u Evropi, to jest neki da stvaraju problem i posle da nam govore: ’’ platite vi ’’. Imigracionoj politici Evrope je potreban novac. To smo više puta naglasili u Briselu. Imigraciona politika Evrope mora predstavljati primer za svet. Ako želimo da EU bude model za ostali svet, ona to mora da dokaže i u svojoj politici i u pitanju migracije. Da dokaže, takođe, svojim zajednicama, da je u stanju da ga reši. Ako ga ostavi kako on stoji danas, onda će u evropskim zajednicama ksenofobija postati izraženija, a zajednice će da teže ka ultradesnici. Potrebne su nam zajedničke akcije. Zato i do sad 100% podržavamo predloge 4. komesara, Avramopoulosa, koji je nadležan za migraciju. Očekujemo od zemalja severoistočne Evrope da prihvate da će biti obavezno da primaju deo izbeglica umesto da povlače granice, i da moraju da doprinose, velikim socijalnim radovima, promenama na uslovima života u zemljama odakle potiče imigracija. – Dok se sve to ne desi, potrebna nam je saradnja ovde na Balkanu. Mi se slažemo sa Srbijom koja razmišlja o sazivanju regionalne konferencije. Treba sinhronizovati delatnost ministarstava i vlasti koje se suočavaju sa problemom imigracije: sa njihove socijalne strane, naime zdravstvena pitanja i pitanja nege, do institucije zaštite granica. Ali ponovo naglašavam :  Našim pokušajima, da bi bili efikasni, potreban je finansijski i materijalno – tehnički doprinos EU. – I nešto za kraj, moramo svim mogućim sredstvima stabilizovati region Istočnog Mediterana i obezbediti ga. Izuzetno smo zainteresovani za stabilizaciju u Egiptu, zemlju sa više od 100 miliona stanovnika, od kojih su 2/3 mladi ljudi do 27 godina, nezaposleni, bez velikih snova za svoj život u toj zemlji. Ko želi danas da destabilizuje Egipat, igra se sa vatrom budućih imigracionih priliva koji se nalaze u pozadini : građanski rat u Sudanu, Somalija praktično nema državu... Zato je hitna dužnost naša saradnja ovde na Balkanu i pomoć iz EU.

--Nakon odgovora Ministra spoljnih poslova g. Kotziasa oko imigracionog problema, Ministar spoljnih poslova Srbije g. Dačić dodao je: ’’ Potrebni su nam mostovi, a ne zidovi. ’’

-- Pitanje novinara srpskog kanala N1 na temi grčkih mera obuzdavanja priliva imigranata koji se kreću  ka Srbiji.

Ministar spoljnih poslova Grčke, Nikos Kotzias: Prilivi ka severu su manji. Imigracija koja prvenstveno stiže u Grčku uglavnom pokušava da kroz Italije dospe do centralne Evrope. Ali evropske zemlje žele da od nas naprave ’’ crnu kutiju ’’. Da primamo stotine hiljada imigranata, iz Sirije, Avganistana i Pakistana... Na nekim našim ostrvima imigranata ima više nego Grka. Dopuštaju da se sve to dešava, i onda mi, na osnovu Šengen-a, Dablin 2 i 3, ne možemo da vratimo. Da bi se ova situacija promenila – jer je normalno, kad je broj imigranata sedmocifren, da će pobeći na više strana, - EU mora, i to sam izjavio u ponedeljak i utorak u Luksemburgu, da upotrebi sva sredstva koja poseduje, kao što je sredstvo vraćanja, odnosno povratka imigranata u zemlje iz kojih potiču. EU, međutim, nije pokazala veliko interesovanje ni da primeni predloge g. Avramopoulosa, niti da upotrebi sva svoja sredstva. Planira bombardovanje brodova koji dolaze iz Libije, ali ne iz zemalja istočnog dela Evrope. Mi insistiramo da EU treba da primeni sva svoja sredstva. – I definitivno, ono što moramo izbeći u Balkanu je da se međusobno posvađamo jer jake države Evrope ne žele da primene evropska sredstva. Zajedno moramo da zahtevamo njihovu primenu. Sa prijateljskom zemljom sa severa ništa nas ne razdvaja, postoji zajednička želja da se primene i upotrebe sredstva koja poseduje EU, i da se obezbedi njihovo finansiranje.

- Pitanje novinara iz Independent Balkan News Agency na temi ’’ novih planova ’’ u regionu, dinamiku prisustva Rusije, kao i međusobnu saradnju zemalja iz regiona.

Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić: Ne znam koliko sam shvatio pitanje Vaše. Za Srbiju je nesporno da želimo saradnju i da imamo saradnju sa Rusijom. Mi svoj položaj ne dovodimo u situaciju '' ili – ili ''. Znači, mi ne želimo da budemo u situaciji '' ili EU, ili Rusija ''. Mi želimo da budemo članovi EU, i da imamo svestranu saradnju sa Ruskom Federacijom. I mi tako i radimo. Ja ću još jednom podsetiti da u biću srpskog naroda, ruski narod i grčki narod su nama najbliži narodi. I to niko, nikada ne može da promeni.  Bilo kakvim političkim, birokratskim, ili administrativnim odlukama. Prema tome, mi želimo dobre ekonomske i političke odnose sa Rusijom i sa Kinom, - podsetiću da je Srbija, odnosno bivša Jugoslavija imala dobre odnose sa mnogim državama u svetu, koje su vremenom zapostavljene.  Tako da mi želimo obnovu naših tradicionalno dobrih odnosa, ne samo sa Rusijom i Kinom, nego sa čitavim nizom drugih država, kao što je Južna Afrička Republika, Etiopija, Alžir, Tunis, Angola, Latinska Amerika, zemlje Azije kao što su Indonezija, Bangladeš, Filipini, Indija, to su sve naši prijatelji. Prema tome, ovde nije reč ni o kakvim polovima, nema Evrope bez stabilnosti i dobre saradnje na celom kontinentu.

Ministar spoljnih poslova Grčke, Nikos Kotzias: Složiću se sa svojim kolegom, mi smo član EU, to je naša pozicija, želimo da se EU i njena uloga u svetu razviju i da ojačaju, i verujemo da je element te uloge da EU doprinese miru, sporazumevanju i međusobnom razumevanju sa drugim narodima. Mi želimo Evropu sa otvorenim horizontima, koja ne ograničava sebe. – Grčka, u toj Evropi, kao zemlja – članica te Evrope, ima ista prava kao i svaka druga mala ili velika država. Ne može, dakle, neko da nas opominje zbog naših odnosa sa Rusijom, dok on sam priprema mnogo veće projekte sa Rusijom. Ne možemo mesecima da razgovaramo o gasovodima na Balkanu, i da saznajemo prekjuče da neko na severu gradi nove gasovode bez ikakvog razgovora. Mi smo zemlja – članica EU, želimo da se naši odnosi razviju zajedno sa nastajućim svetom, na evropski ali i demokratski način. Imamo ista prava i iste obaveze sa bilo kojom drugom zemljom – članicom. Evropska spoljna politika sadrži i treba da sadrži i naše interese.

-- Nakon odgovora Ministra spoljnih poslova g. Kotziasa oko imigracionog problema, Ministar spoljnih poslova Srbije g. Dačić dodao je:

A ja samo još jedan podatak da kažem. U ovoj godini robna razmena Srbije i Rusije je u padu. Iako se mi nismo pridružili sankcijama. A prošle godine, robna razmena SAD i Rusije je porasla za 30%. Pa kakve su to sankcije kad vam poraste trgovinska razmena? Ja samo govorim o tome da niko ne sme to ni da pita SAD. A mi smo uvek krivi jer smo mali. I još jednu stvar samo da kažem. Nevezano od ove teme, izvini Nikos. Brisel. Imali smo razgovore pre neki dan, premijer je vodio delegaciju sa prištinskom delegacijom, kod Federike Mogerini, dogovoreno je da se sledeće nedelje nastavi dijalog, ali takođe na tom sastanku dogovoreno je da se zbog toga što Priština ima manir da stalno daje informacije o tome kako je nešto već rešeno u njihovom interesu, namećući time statusno pitanje pre tog suštinskog pitanja da li nešto može da funkcioniše, znači, mi smo imali do sada razne, rečeno je da se ne daju informacije medijima vezano za tok dijaloga. Ali smo odmah juče mogli da vidimo dve stvari u prištinskim medijima; prvo da je to sve već eto dogovoreno, o svim pitanjima! Ja želim da kažem da to apsolutno nije tačno, kao živi svedok tih razgovora. Razgovori se nastavljaju, Srbija će se dosledno pridržavati onoga što je premijer istakao, i ovo pokazuje ustvari neozbiljnost prištinske delegacije. Druga stvar, tek što je završena ta runda dijaloga, Edita Tahiri koja učestvuje u dijalogu je dala izjavu o genocidu Srbije nad Albancima itd.  Čekajte, što onda s nama razgovarate? To pokazuje neozbiljnost i neodgovornost. Ako neko nešto ima da kaže, postoji sastanak, postoji tamo mesto gde se o tome govori. Na takav način je Edita Tahiri govorila i na samom – pošto smo je pozvali da nešto govori o energetskom pitanju , i ona je tada već u svom govoru počela da priča o tome da je Srbija izgubila Kosovo '99. godine, Mogerinieva ju je prekinula i ona je praktično oterana sa tog sastanka, pošto se bavi političkim temama, ili kao što je premijer rekao,  '' njih ne interesuje kako će da funkcioniše energetski sistem na Kosovu, nego ko će da bude vlasnik. '' Mi na takav način ne želimo da razgovaramo, i zato je veoma bitno da... Mi smo se pridržavali tog dogovora, čuli ste i saopštenje Vlade, izjave premijera. Mi smo konstruktivni, mi želimo da damo svoj doprinos, ali mi ne dopuštamo da se niko nama obraća podižući prst ili podižući glas, kao što radi neko drugi.